Пијемонт

ХЈу

Београц^ СРЕДА 31. Децембар 1914 год.

БРОј & ПАРА

Број 295. Година IV.

Дирнктор : Еранко Божовић

авинмп * ЉУБОК 1 И 1 « №. ЈШНОИИћ

Његово Императорско Веаичанство Цар свих Руса Ни кола II изволео је одликовати највишим руским ордено.м Св. Андреје Првозваног са мачевима Његово Величанство Српског Краља Петра I. Тренугак у коме је и побуде из којих је дато ово одлпковање Суверену малепе и скромне Србије, дају нарочити значај и сјај пвоме, и иначе високоме одликовању. СгављајуКи на витешка прса с.едога ратника Петра МркоН.пКа одлнчје које пи један смргни од цара Александра I није понео, Никола 11 хтео је пред целим светом, нарочито пред великом словенском породицом, да покаже: (1) да мааа Србија у ове велике дане иепоколебл.иво стражи херојску сдражу Словепству на Балкану, п (2) да њен ссди Крал., са младићском крепкошћу и с пушком у руци, залаже своју главу за ствар Словепства и цивилизације. Поноситија и радоснија но икада, мала Србија, после тоо.чикпх векова суза и крг.и, >)сеКи сву величину почасти и .вубави коју јој је, пре^о, њеног јуначкога и доброга Краља, изволео указати Владар наше миле и моКие сестре Русиј». А скро.мни н честити дом нашег херојског Владара гледа у високом одликовању 1’ускига Цара не само достојну награду за племенпте напоре које је уложио за ослобођење и уједињење Јужиих Словена, веК и поуздану гарантију, да Ке вековни сан најумнијих и најчеститијих синова српског, хрватског и словеначког народа о једној великој југословенској држави под скиптром српског Краља, постати ускоро географска сткарност. ПридружујуКи се велнкој

радоети у којој данас учествује цео наш народ, ми захвално и радосно кличемо: „Воже, Царја храњи' „Краљз Петра. Боже, ,\ра н и 2.' Ти сс Српски род!“

-Н

Лилломатски кругови веома су хЉадни ирема посланицималНемачке и Аустрије. Иемачки' послапик де Буга, да би придобио Иумунију. обећао ,је, да ћо берлински двор сломити упорство грофа : исе и да Ке се Ердељу дати аутоиомија. Али се на сва тн обећања гледа с неверицом. коју је могао осетити и сам де Буш.

Уведник : Коста М. Луковић

Из Шг днинје Да гласамо! Пред Горњим Милоловцем Једпа велнка груаа наитх војннка намђе на један вод аустрлјат н одмахга иогове па аредају — Предајте се ви, ми не ћемо ! Нас је више! одговорише Србн из аугтрчј • ске војске. Један од наших, нпаче у мнру отштшпскп ћата, који је вадео дп су нпшн бројно ■10 чмоћннји узвнкну: — А де да гласамо. Ко до б -јг нсћину, тај тка робн. Пристадоше. ГГ тако нашч заробише ччшав вод ау сшријски , у коме ;е било зише Срба, но Ч ха и Мађара.

п ^нии[ - Канвим лажш бугарснк листоаи кљукају своје читаоцв %Камбана“ доноси дод 27. ов. м. овувест, коју ми бележимо. да би читаоци вмдели, како у Оофији Поједини листови „проналазе" вести са ратишта: „Једна банка у пресшони цв добила је. телеграм , да дансс, 27 децембра. отао ччње наапд на Србнју* ч то на разним шачкама. Војска која опериџе прлпив Србмје имапег немачких (?) и три аусро угарска корпуса.“ ;Ј,анас Је већ 31. децембар, а од Шваба ни трага ни глнеа!

мерна паљсвчна. У Будим пешши се, ваког дана дешавају дем тстрације. У Ер дељу Румуни неће да служс У мађарснкм пуковима У Сара/еву је. устапак, у Д •лмсци/ч анархија Аусшриска се војска реор• ганише , Ерцкерцог ВвгениЈе удаљло /е из Босне све војниче Словене и заменио их резсрвисшмма чз иемачких иокрајина. С: с чешће и чешће сшижу чз разн-х извора вести о не [редима у Аусшрији, што је ј сигуран цоказ да /е у њој већ насгауаило расул .

^ овде у пигању било са.\Го „обично сондирање." Дакле признаје се, да је било корака у том правцу, што се званично до сад демантовало. Али уз признање вели 'се, да Ке отпочети нова офанзива против Србијс — само сад је веКј прошао датум кад је она требала да отпочне. [ТРНI

Аустриска понуда Срркји за засвбан мир Кад су неки француски и грчки листови јавили, да фе Аустрија чинила кораке код Грчке, да ова посредује код српске владе, да одпочну преговори за закључење засебног мира између Србпје и Аустрије, Веницелос је тада одлучно одбио, то да учини. Међутим са аустриске стране ! ово су најодлучније деман| товали. Сада немачки плаћени лист софиска „Камбааа" признаје,

— Крзтки >ивеиЈтаји са евиа бојишта. Београд, 30. децембра. 11а нашим фроптовима иема да се забележи ншпта значајнцје. У Пољској, на левој обали Висле, билојесамо појединачни.ч борби. Неколико иемачких напада одбијено је. <На аустриском фронту руски појединачни папади круннсанису успехом. Аустријанци сс првлаче. У Француској је еамо на појединим тачкама фронта Оило незнатно чаркање. II једна и друга страна спре* ма.ју се за дефинитивну' борбу. Савезницн довлаче појачања. — Румунија се спрема за рат против Аустрије. 11 ако [Ц-ма још иотлуно јасних изјава румунске владе о акцији Румуннје, ипак се п <1 извесшш фактима може судити, да се Румунија спрема за ступање у рат. .Учпшцима свих школа у Румунији речедо ;је, да се предаваш-а иосле празника иеће нродужаватн, јер ће све гаколске зграде бнти лретворено у боднице. Затим је због доказане аустриске шпијунаж<‘ реШвно да се у случају мобилизације сви Аустро-Нем дп преведу у Добруџу.

— У целој Аустро-Угарској јављају ее наррди и. побуне Према тсшима из Базела у Аустро-УгорскоЈ се ппимећује онасан аокрет. У Бгчу је на Божић дошл.о до ве.и.ких пемонсшраци/г. Жене су викале: „Врашише нам мужеае ч децу! и Полицмја се аојавнла у свима улицама ч у Пратсру дошло је до- сукоба сч народом; рањено је шридесеш демонстронаша. а многи су похапшени. Нарочито је велч- с размерз зобчо аокрету Миђзрско/. У Будимаешши је избао огроман аожар. којн је уни шшио ангаре за ероалане Изгорело је 17 недовршгннх апаратз. Ушчрђена /е з гона

НОВОСТИ № ВИТОЉО Интересовање за рат. • Школе и биоекопи раде. Београђани у Битољу. — Уређење и будућност вароши (Од нсшег доаиснима)

Везани захвалношћу за нашу Ослободитељку, миј смо дали своје синове да, удружени са својом браћом, бране повећану земљу. И ми смо поносни шго су наши синови осветлали образ својој старијој браћи ратницима, и што су норед извојеване победе заслужили и признање Круие,

Битољ, 27. деиембра које је докумен говано подарењем политичких слобода и нама у новим граниаама Србије. Ништа нас више ие раздваја, и Бугари ће једном увидети, да ништи није луђе него претендовати на ону земљу^ за коју је други народ кр В лио док ју је ослободио.

1 Ншн НороШ поднаредник ђак У суботу ГЗ. т. м. из јутра, када је зора својим дугим сивим прстима хватала последн.е звезде по васиони, догоревала је једна ТСнажна интелигенција, гасио се једап пл^менит, млад живот, престајало је да куца једно велико песничко срце. Тога ју гра умро је у највећнм мукама херој са Сувобора, подиаредник - ђак Милан Поробић. Поред ретке песничке природе и ванредних музичких способности, Поробић је био и сјајне интелигенције. Скроман и повучен, он је у самоћи у правом обожавању и заносу вукао гудалопо жицама свога чела, на коме је био прави уметник, певао песме и чнтао паметне књиге. цЈсдним јдсним инстиктом осетио је да ф тајл^умедности

најбоље у самоћи опажају. Увидео је да Лепота као и Мудрост воли усамљеног обожаваоца. Ом је силно могао да осети мађијску силу и тајанствену моћ лепнх ствари. Поробић је био од велике вредности. У петом разреду гимназије он је певао песме на немачком језику; у седмом и осмом разреду био је дописник италијанских лисгова; на правима је научио савршепо и енглески. Великих књижевиих способностии ван1 >едне књижевне културе, за Поробића се без претеривања може рећм да је био рптиб у својој генерацији. „Види — рече ми једном приликом — како трновитом стазом живота мили Сиродпња разрогачених <>д глади очију, а Грех јој иде са стране, спарушена лица“. Какео песничко изражавање? Како га је силно морало импресио-

нирати једно бедно пропало створење? 11 деке.мбра пред вече, отворен је на нишком гробљу, испод Горице, ковчег, у коме је лежало тело Миланово. Сиво бледа месечева светлост, коју је он тако волео и о којој је толико певао. иоследњи је пут обасјала Миланово паметно лице. Као да је за гај тренутак хтео да задржи свој стални осмех-ма сад већ бледим уснама, да би га -одмах по том нестало, јер је сад Милан силазио у гробну хладноћу и вечиту помрчину. За нас све то је био тријумф Жалости и Бола. Слава бесмртнику Милану Поробићу! Сава Павловић

I

На Зовлаци - од д. ш. Огигли смо у За-влаку у јутру, после марша од целе ноћи, Уморни, малаксали, осећалн смо да иам овде мпра доћи одмор. а.ш у исто време слутилн смо, да ћемо имати борОу, крваву борбу, јер с.мо већ на вратима Вал.ева.., Пага храори Вцјвода Вук и не осећајућн умор. увек чио, већ .одлази да прегледа положаје Дакле овде ћемо осгати: треба браиити ове положаје. Већ је Војвода и издао потребна наређења, јер се потпоручник Плија, са својих способности прозван „Бирчаиин“. већ креће са своји.м л.удима да поседие леву страну пута, како би неаријател.ска извиђачка одељења. била одбачена, да не уђу у село. ( Тек што су овп отишли и

укопали се, а путем за За* влаку наиђе коњичка пн грола од Аус-тријских хусара, који дочекаии ватром. у трку побегогае натраг. Ово је био почетак оне стратие и крваве—Ј^.рбе,- вођене неколико дана^гкоја је завршена потпуним успехом. Сутра дан већ су се виделе густе масе непријагељских војника који су наступали. Наша појачана иредслрнжа већ улази у борбу са пред-' њим непријатељевим деловима. Већ се борба у велико ноли. већ непријатељеки шрапаели долећу и до нас, и ми ступамо у борбу. кеда је дан био на измаку. Целе иоћи водила се борба. Напади неари.јатељски били су силни. Хтели су се пошто пото пробити, хтели су В љево... Али уззман. И кадЈје сутра дан борба доотигла врхунац, сам је војвода Вук, трчећи од једног до другог