Плава госпођа

112 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

= Да, — рече Зора — лепа као мртва девојка под невестинским велом. Ах, где ћу ја да побегнем, где ћу да побегнем 7

= Хајде, молим те, у собу, савјета да озебеш. Господин је имао право: ја не умем да те чувам,

Она је ухвати за руку и уведе у собу. У пећи је пуцкао пањ и ватрене шаре играле су весело по маломе дивану, Постеља се чинила примамљи-

"вом, (Олга, каода се журила да нешто предухитри, уплашена Зориним узбуђењем, помагала јој је да се брзо свуче. Чинило јој се кад легну да онда има да дође сан и мир. И легле су. Олга се дивила Зориној новој скромној и несвесној лепоти. Злато њене косе расуло се по белом јастуку, а израз њенога лица био је тужан као у детета пред емрт. И Олга се брзо зави у покривач и рече:

=— Доцкан је већ, хајде да спавамо,

— Теби се спава 7

= Не, већ ти си : уморна. Шкодиће ти мој долазак. = Нисам уморна,

(Оне су лежале у два кревета који су били један до другога и биле су окренуте једна другој.

лга се после сећала како је имала несвесну жељу да се окрене на другу страну, или бар да склони очи, да се претвара да спава, а није смела. Зора је непрестано гледала у Олгу, а њу је све више хватао страх од тога погледа. Лепа, гола, дугачка, танка рука Зорина изиђе из покривача, ухвати брзо

Олтину руку и стеже је. То је било као нешто само за себе и Олга се и од тога уплаши, а док је хладна рука стезала њену руку Зорине очи су је непрестано гледале каода нешто питају.

=— Смири се, немој ништа ди мислиш — замоли Олга уплашепо.

— А је ли, зашто он мене више не волиг Кажи зашто он мене не воли; — упита она шапатом.

Кроз Олгу прође ужас. И она познаде оно од чега се непрестано бојала, а што је предосе-