Плава госпођа

116 МИЛИЦА. ЈАНКОВИЋ

(Она склопи очи, па се одмах трже и поче да ослушкује.

= Ни врата на кући немој закључавати.

— Нећу, спавај ти без бриге.

— Треба да спавам, дај ми прашак.

= Па дао сам ти већ један,

— Ниси, ниси, ето не њогу да заспим! ти не каш да дође сутра!

Он даде знак Олги.

" — Не мари, даћу јој два; наступ је јак.

(Олга насу млека из велике чаше у малу и пружи господину. Он сасу прашак у чашу и напоји болесницу. Она устаде. Пође ка вратима. Они се погледаше — разумели су.

— Ја падам, доле, доле, у море... Хоћу да спавам. Ах, сутра,.. — и метнувши главу на његове груди она рече: — (Ох, Ђорђе, како ми је тешко!

= Шта ти је, душо Кажи, биће ти лакше.

— Сутра... Не, ти то не волиш, то није добро, ја нисам добра. Дај ми прашак.

(Он јој даде чашу млека без прашка. Она је пила склапајући очи и онда понова клону. Олга се гушила, гледајући јад. Златна глава лежала је на: грудима тога јаког озбиљнога човека и његова прна брада која је почињала да седи мешала се са плавом њеном косом, Олга је мислила о томе како је њен брат бедан дечко према овоме човеку, а њена јадна пријатељица јој се чинила несвесна грешница коју је сустигла најужаснија казна, Она се непрестано осећала кривом пред господином, јер је свему томе болу био узрок њен брат.

Зора заспа и муж је спусти у постељу. Олга, обучена, леже поред ње и трзала се на сваки њен покрет. Господин је с времена на време долазио, метао дрва у пећ и одлазио у своју собу да ради, Олги се учини да тај човек може живети а да никако не спава. И она појми да би њена пријатељица зацело умрла поред ње, или поред њеног брата, поред свакога другога; само је он умео да је сачува, само ће он умети да је излечи. И Олта