Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА Е 59

(Она се осмехну тако исто притворно да сакрије увреду. Али тога тренутка, кад је осетила да је побледела, зажелела је да му заврти главу, да га залуди, да га намучи, да му се освети. (Како јој се после осветила та освета || Она је мислила да је тада то први пут зажелела. Жена ништа јаче не жели, него да је заволи онај који ју је увредио. Она се савладану приморском сутону просу одједном све сјајно плавило из дубоких својих очију на њега и умилно рече:

—_ Кад сте већ данас тако изузетно мили и искрени, обогатите нас са јони једним сазнањем: кажите шта сте ви7

Њему се учини да је осетио само шта би све она могла дати и од тога се толико обрадовао да му је лице постало надахнуто и лепо. Говорио је као да њу брани од некога.

— Ја сам бруталан материјалиста на језику којим сам досад говорио, а на моме језику ја сам природан човек. Не, госпођо, ви сте толико велики да знате да вас нисам увредио ни нехотице, Ни. хотимице, Ви сте насликали пандан, или како се то код нас каже повукли паралелу између мене и Олте, сасвим искрено. И ја тако исто. Ми смо брат и сестра, мало личимо, много се разлекујемо. Ви сте од скора пријатељице; ви сте апсолутно различите. Ви сте најлепша стварност, а она је само машта. Ви сте једна поред друге као дани ноћ, као радост и туга, као светлост и сенка, као вера и сумња.

— Не, — рече Олга — већ као ведра невера и мучна сумња у веру.

Она се смешила. Њему се учини да мало триумфа блиста у њеним очима и као да га је ђаво подбадао поче:

— Па ипак поред свих тих ваших земаљских особина због којих ја више волим земљу него небо, ви имате једну крупну ману.

— А та је2