Плава госпођа

58 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

вало срж његовога живота, она би га гледала својим задивљеним очима пуним небеског бескраја, а он чим би се осетио обасјан таквим погледом постајао би речит.

Она би видела како се у пепелу његових сивих очију пале запретане ватре и на њиховој светлости гледала фантастичне слике и визије једног уметника који је много сам умео да сања и који је сад одушевљен умео и да говори, Гледала је у његове очи и чинило јој се да на неки магиски начин хладни пепео ишчезава и испод њега се разбуктава жар и из пламена се рађа стабло и из стабла шума кроз коју је лутао и нешто од живота тражио вечно немирни и незадовољни дечко. Ни шума крај родног места, ни река поред ње, ни брда иза ње нису му давала умирења, само су га умарали да се у сну одмори од чежње, Дуго је тако лутао и онда једном осетио жељу за платном и бојама и схватио да је рођен да буде сликар. Имао је дара и напредовао је, али задовољства и среће није на том путу нашао. Нешто му је недостајало, Бацао се у загрљај жена и схватио да ни страст ни разузданост није љубав. Најзад је нашао њу и осетио шта је срећа. |

Она је мислила да је њој суђено да га спасе и на прави пут изведе и била је поносита што је она његово надахнуће и кроз његове очи гледала даље његову сјајну будућност,

(Он је на другом крају града, готово у пољу, нашао малу вилу са лепом баштом и узео собу на торњем спрату. Радио је грозничаво по цело после подне. Много слика из околине висило је већ по зидовима. Атеље је узео да нико не зна. Хтео је да их изненади.

Он је био непрестано одушевљен плавом женом и плавим сликама, Преобразио се. Говорио јој ј: похвале, али је био мио и послушан каода је збиља победио демона у себи. У новој околини нашао је нове слике, Између два плавила било је поређано