Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА 61

— Чувајте ме од зла. Мени треба чувар. Ја сам неваљало дете. Био сам заљубљен и био сам рђав. Ни ви нисте били добри према мени,

— А сад је пријатељство. заменило заљубљеност коју ја не волим, јер ми личи на олују и јер брзо пролази, Сад нам је лако и мирна нам је душа.

— Не, моја није мирна, нећу да лажем.

— Та ви сте од самог немира сачињени, Али боље радите. Јер корим себе да због мене дангубите.

— Само кад нисам с вама дангубим, :

Једанпут тако радио је са надахнућем. После се измакао до зида и посматрао слику — све што је кроз оквир прозора видео. Она је осећала неко страхопоштовање од близине истинске уметности, Одједном он преста да гледа слику и загледа се у њу. Очи му потавнеше и она опази у њима дно дубина и учини јој се да види само себе у целој његовој души. (Он баци палету на поди потрча њој. У страху она склопи очи, -

— Твоје су трепавице крила ноћи, Отклопи очи да видим зору. Твоја је коса сунце што не залази. Дај да сагорим на њему. Твоје очи су небо у коме се крије неко божанство. Пусти да му се молим, Твоји погледи су морске дубине, пусти ме да утонем у њих. Твоје је лице као бресква, твоје су усне вишње, — дај ми усне; ја волим сласт од које се стреса — говорио је у екстази и пошто се она није мицала, поче је љубити пољупцима у којима је било очајне страсти и задивљеног поштовања и страха од своје дрскости,

Она је бледела све више, али се није опирала, каода није имала снаге ни један покрет да учини. Напослетку се лако измаче и рече дршћући:

_ =— Зар је то пријатељство 2

— Какво пријатељство — упита он.

— Зар ти мене пријатељством волиш 2

— Не, не; волим те љубављу и зато више овде нећу доћи, =

Он побледе, стеже зубима доњу усну и рече:

— елите ли да вас одмах отпратим 2