Племенити минерали и драго камење

90 ЕЈ САВА УРОШЕВИЋ

његова провидност, бистрина масе, одсуство страних инклузија и прслина, и боја камена. Потпуно безбојни диаманти, као и они чија је боја интензивна (плава, зелена, црвена, али не и жута), а маса бистра и провидна, имају врло високе цене. Колико се код безбојних диаманата полаже на провидност и бистрину масе, може се закључити по томе, што јувелири разликују: прву, другу, трећу и четврту воду (квалитет) њихову. Сваки од ових квалитета, при истој величини и истом облику камена, цени се друкчије. Нарочито је велика разлика између цене диаманата прве воде и цене оних који су из категорије треће и четврте воде.

Диаманти првог квалитета (прве воде) морају бити потпуно безбојни, бистри и провидни и не смеју имати никаквих мана. Диаманти другог квалитета немају никаквих других мана, сем што показују једва приметну обојеност; или су потпуно безбојни, али се у њима може да запази нека једва приметна мана (пукотиница, страна инклузија и др.). Безбојни диаманти, али с већим манама, или обојени неком врло бледом бојом, најчешће жућкастом, долазе према величини мана у трећи и четврти квалитет. Ако би се цена једног брилианта првог квалитета узела за јединицу мере (основну јединицу цене), онда би. цена таквог брилианта другог квалитета износила 2/3 од основне цене; цена једне розете првог квалитета износиће 4/5, а такве исте розете другог квалитета 3/5 оп основне цене.

Најстарије податке о цени диаманта даје Арављанин Тајфашијус (Тешазсћиц5), који у ХП веку цени један карат диаманта 2 динара т.ј. 150 франака или 120 марака (предратних). У ХМ! веку један карат диаманта цењен је (Бенвенуто Челини) 400 фр. У почетку ХМ П. века Анзелм Боецијус де Бот дао је цену за први карат једног диаманта 285 франака (130 форината). Године 1676. Таверње цени први карат диаманта 150 фр. Чувени лондонски јувелир Давуд Џефрис ценио је 1750. г. први карат диаманта 200 фр., рачунајући остале карате по Таверњевом