Племенити минерали и драго камење

100 САВА УРОШЕВИЋ

кани били активни, није до данас могло бити одређено, а да су доносили материал из велике дубине, сведочи присуство у бречи таквих стена, каквих нема у ближој, па и даљој, околини њиховој. Тако, у Кимберлеју, на дубини од 70 м., нађени су крупни комади једног сивог и жућкастог пешчара, какав се налази на другим местима у средњем кату каруформације. Сем тога, и ако ређе, у бречи се налазе комади: кварцита, микашиста, талкшиста, еклогита и гранита, каквих стена нигде у околини нема, и које су морале бити донете из дубине која лежи испод каруформације.

После свега овога долази логички закључак, да је материал брече која испуњује левкасте канале, заједно с диамантом у њој, морао бити донет акцијом вулканском из велике дубине земљине. Том приликом неке крупније индивидуе племенитог минерала биле су поломљене, и комади им растурени у маси брече, док су ситније избегле судбину крупних, те их данас налазе као целе кристале. Диамант, дакле, није постао у бречи која данас испуњава левкасте канале, него негде у већој дубини, пре вулканске акције и пре стварања брече. Судећи, пак, по минералним врстама које стално прате диамант у бречи, аутор овога мишљења закључује, да је кристаласта стена у којој је диамант првобитно искристалисао могла бити један лерзолит (кимберлит). Сасвим је друкчијег мишљења био Карвил Левис. По томе аутору, левкасти канали у овим пределима испуњени су правом, растопљеном еруптивном масом, која је у исте наишла из дубине земљине, у њима очврсла као стена кимберлит, а за то време у њој је и диамант искристалисао. Кимберлит је у току времена метаморфисан, његов је оливин у вишим регионама потпуно серпентинисан, и тако је стена добила данашњу физиономију.

На острву Борнеу диамант се налази у дилувиалним наносима, који леже на подножју брегова, или се налази у кориту река и потока, који протичу

•