Племенити минерали и драго камење

108 САВА УРОШЕВИЋ

Из Бирме, која је главни извозник рубина, долазе ови у трговину обло обрађени (кабошони). У Европи се поново обрађују и добивају један од | напред поменитих облика. Само се астерије секу обло, јер се на тај начин најбоље истиче астеризам камена.

· Вештачка репродукција рубина. — Фреми и 'Фајл успели су да вештачки репродукују лепе, ситне кристале рубина, међу којима су запажени и неколики кристалићи плавога сафира; Они су топили у земљаној тегли, направљеној са доста кварца, равне количине алуминије и миниума (окс. олова) и на тај начин добили најпре алуминат олова, који се под утицајем силиције (кварца) тегле распадао у силикат и слободну алуминију. Ова последња нађена је на дну тегле искристалисана у облику хексагоналних плочица црвеног рубина. ,

Цена рубина. — Међу драгим камењем рубин је, под једнаким условима, најскупљи драги камен, скупљи и од диаманта. У току векова цене су драгог камења трпеле разне промене, скакале су и падале, али је рубин увек, сем у Старом Веку, остао у погледу цене на челу осталог драгог камења. Наравно, ово важи само за затворено-црвене и без икаквих мана рубине; напротив, отворено-црвени су много ниже цене не само с тога, што у лепоти изостају иза првих, већ и с тога, што су такви рубини много чешћи у природи и налазе се чешће у крупнијим примерцима но рубини крви голубове. _

Цена рубина и промене њене са величином камена схватиће се најбоље, када се упореди са ценом диаманта одговарајуће величине. Један рубин од 1 карата двапут је скупљи од диаманта исте тежине, „Један рубин од 3—5 карата скупљи је најмање десет пута од диаманта исте тежине. За крупније рубине, „чија тежина прелази 5 карата, нема напред предвиђене цене, већ се ова одређује према моменту у коме се' тражи, и према личности која тражи да купи такав један дрзти камен. На пример, владалац