Племенити минерали и драго камење

110 САВА УРОШЕВИЋ

којој је створен рубин јесте један бели, зрнасти, доломитични мермер, који у овом пределу образује читаве брегове и који по испитивањима Ф. Нетлинга припада горњем Карбониферу. Ови мермери с рубином су творевине контактног метаморфизма. Еруптивне стене, које су пробиле кроз старије доломитичне кречњаке, претвориле су ове у мермере и у њима створиле рубин, племенити спинел, турмалин и др. минерале. У мермеру рубин није густо упрскан. Много је богатији племенитим минералом глиновито-песковити терен, који је у бреговима и на подножју њиховом постао од раздробљеног и распаднутог материала првобитних стена. Па и у овом секундарном терену не налази се рубин на сваком месту, већ у једном нарочитом слоју, који Бирманци називају „бион“. То је један слој мрке или жуте, више-мање чврсте глине, кадшто и песковите, а која се сматра као нерастворни остатак распаднутог мермера. У томе слоју, поред рубина, налазе се: сафир и други племенити и обични вариетети корунда, племенити спинел, турмалин, крупни комади кварца, комадићи разно обојених фелдспата, уклупци распаднутог пирита и други безначајни минерали, најзад комади стена које се налазе у околини. Овај слој глине — бион — лежи обично на једној трулој стени особене природе. Када урођеници, дубећи јаме и окна у горњим слојевима, дођу до ове труле стене, онда знају да су прошли кроз бион и да дубље не треба копати. Бион је у долини дебео 4—5 стопа, понегде је сведен на неколико цоли, а лежи у дубини од 15—20 стопа. Ови долинска. слојеви најбогатији су рубином, богатији од оних који се налазе на боковима брегова, као и од биона који је наслаган у. пространим пећинама.

Међу свима корундовим вариететима најчешћи је у биону рубин. На 500 рубина долази један сафир, а остали племенити вариетети корунда још су ређи. Рубини су већином ситни; чешће су крупније индивидуе ретког сафира. Највише је таквих рубина који не прелазе тежину Е карата; крупнији обично по-