Племенити минерали и драго камење

114 САВА УРОШЕВИЋ

подешава се тако, да плоча брилиантског облика буде паралелна хексагоналној бази.

На вештачкој светлости сафири се понашају различито: неки задржавају непромењено исту боју као на дану; неки показују затворенију боју; има их који постају црвенкасти или црвени; најзад, неки замењују плаву боју љубичастом. Ови последњи су ретки и више цењени но други.

У ватри је боја сафира много мање постојана но црвена боја рубина. Не мењајући се, иначе, у другом погледу, многи плави сафири при слабијем жарењу постају безбојни, као леукосафири. јаче жарени постају сиви и жути. Но сви сафири не губе боју подједнако лако: најлакше постају безбојни индиски сафири; неки други постају само отворено-плави. Да би објаснили ову непостојаност плаве боје код сафира, неки су аутори били мишљења да иста долази од незнатне примесе неке органске супстанце, која се жарењем распада; други су мишљења да сафири добијају плаву боју од мале примесе оксида гвожђа; најзад, на основу Фремиеве вештачке синтезе рубина и сафира, с разлогом се може закључити, да и црвена и плава боја ова два минерала долазе од мале примесе хрома.

Међу сафирима налазе се такозвани звездасти сафири или астерије. Појав је код ових сличан ономе код рубина, т.ј. на базној површини, нарочито када је ова заобљена, види се рефлекс светлости у облику шестокраке звезде, чији се центар помера по облој површини камена, када се овај креће спрам извора светлости. Некада место звезде види се само заокругљена светла површина или једна светла узана пруга, такође покретна на заобленој површини камена. Ови сафири са светлом пругом назвати су: шеточњачки жиразол или сафир мачије око.

Звездасти и други светлосни рефлекси код разних корундових вариетета тумаче се двојако. По неким ауторима појав астеризма настаје услед скретања светлосних зракова које изазивају три система близних ламелица, наслаганих паралелно пљоснима основ-

~