Племенити минерали и драго камење

СПИНЕЛ

Ова минерална врста кристалише тесерално, најчешће у врло правилним октаедрима. Такви облици близне се врло често по једној пљосни октаедра, градећи карактеристичне близнаце, познате у Минералогији под именом спинелских близнаца.

Цепљивост је код спинела нејасна. То је врло тврд минерал (тв. 8) и тежак (сп. т. 3,5—4,1). У пламену дуваљке не топи се. У киселинама се не раствара.

За хемиски састав спинела може се само уопште рећи, да је алуминат магнезиума: Мо (А1О2)2; или МооО.АјОз. Али у овој општој формули може један део магнезиума бити заступљен извесним процентом гвожђа, а, у исти мах, и један део алуминиума само гвожђем или и гвожђем и хромом. Отуда код спинела има разних вариетета, који се услед примесе гвожђа, вероватно и хрома, разликују међу собом по боји. Чист магнезиум алуминат, без гвожђа и хрома, бистре је и безбојне масе. Остали могу бити: црвени, жути, зелени, плави, мрки и црни. Нас у овом случају интересују они вариетети овог минерала, који су у јувелирству познати под именом племенитог спинела, а такав је пре свега црвени спинел (рубинспинел, балас-рубин, рубисел) и потпуно безбојни.

Црвена боја је карактеристична боја племенитог спинела. Она се појављује у разним ниансама: једном нагиње више ка љубичастој и плавкастој боји, други пут ка жутој. Сви црвени спинели разликују се од рубина у погледу боје по томе, што ова, у пропуштеној светлости, код једног исеченог и углачаног спинела, показује жућкаст тон, а то није случај код рубина.“