Племенити минерали и драго камење

БЕРИЛ

Овај минерал кристалише у врло правилним хексагоналним призмама, на којима се место базних ивица и рогљева виде често ситне пљоснице других хексагоналних облика. Тако исто, вертикалне ивице хексагоналне призме заступљене су кадшто пљоснима дихексагоналне призме, услед чега призма добија овалан цилиндричан облик.

Берил се цепа јасно и лако паралелно бази, нејасно и несавршено паралелно пљоснима хексагоналне призме. Тврдина = 7%. И ако је ова тврдина за један драги камен недовољно висока, ипак се берил врло добро глача и добија врло лепу политуру. Специфична тежина, такође, није велика, јер износи 2,67—2,75, дакле, нешто мало већа од спец. тежине горског кристала (2,65).

Берил је један алумо-силикат берилиума, формуле: 3 Вео. А1203 . 65102, са 14,11 Вео, 19,05 А1г0з и 66,84 5102. Берил садржи увек извесну количину воде, која, вероватно, долази од многих течних инклузија у маси минерала. Сем тога, често. је један део А1203 заступљен одговарајућим оксидом гвожђа (РегОз). у зеленим вариететима окс. хрома (Стг0з), а оксид берилиума са Сао, Бе0 и Маг0. У киселинама се не раствара, изузимајући флуороводоничне киселине. У пламену дуваљке топи се тешко у белу, мутну, мехурићима испуњену масу.

(С погледом на боју и провидност масе, берили се међу собом тако много разликују, да се један део њихов, мутне, непровидне масе и нечисте, неугледне боје сматра, нарочито када се нађе у већим количинама,