Племенити минерали и драго камење

136 САВА УРОШЕВИЋ

Стаклене имитације аквамарина граде се од 3456 делова страса, 24 дела антимонског стаклаи 1,5 дела кобалтовог оксида. Овакве имитације разликују се од правог камена мањом тврдином, простим преламањем сретлости и потпуним одсуством дихроизма.

ЕУКЛАС И ФЕНАКИТ.

Оба ова минерала имају везе с претходним берилом по томе, што и један и други имају у своме хемиском саставу берилиума. По својим физичким особинама они су, заиста, племенити минерали, али су, нарочито први, тако ретки у природи, да су без значаја за јувелирску индустрију.

Еуклас је базични алумо-силикат берилиума (2Ве0.А1503.25102.8>0). Кристалише моноклично у облицима који се лако цепају паралелно бочном пинакоиду, а то је особина која умањује издржљивост једнога камена. Тврдина 7,5 и нешто више. Специфична тежина 3,05—3,10. Сјајности је стакласте, која се глачањем повећава и постаје врло жива. Преламање светлости у њему врши се слабо, исто тако и расипање белих зракова. Еуклас је зеленоплавкасте, плавкасто-зелене или зелено-жућкасте боје; примерци затворене боје или потпуно безбојни необично су ретки. Највише се цени еуклас зеленоплавкасте интензивније боје, јер је тада сличан таквом аквамарину и плавом топазу. Но од оба ова минерала разликује се специфичном тежином.

Еуклас се налази у Бразилији, у пределу Уро Прето, где прати жуте топазе, и на Уралу, у златоносном песку реке Санарке.

Фенакит је силикат берилиума (Вег5:04 или 28е0.5102). Кристалише ромбоедарски у облицима на којима су развијене пљосни ромбоедара и призама. Цепљивост тешка. Тврдина 74—8. Специфична тежина 2,98—3. На свежим преломним површинама показује