Племенити минерали и драго камење

146 САВА УРОШЕВИЋ

мрк или љубичаст, а најчешће црвено-жут, управо неранџаст, с једном слабо мрком ниансом. Ова неранџаста боја код неких примерака приближава се више црвеној, код других више жутој боји; код неких је више затворена, а код других јаснија и отворена. Сви скупа црвено-жути циркони чине један вариетет који јувелири називају хиацинтом. Овај се готово | једини и продаје у трговини као драги камен, јер су остали вариетети: зелени, мрко-црвени, мрки и љубичасти врло ретки у природи као пл. минерал и у трговини као драги камен.

Безбојни циркони су ретки у природи, али се могу добити вештачким путем жарећи бојени хиацинт. Заиста, овај има особину да, изложен вишој температури, промени боју или да постане потпуно безбојан. Жарени хиацинти, чија је сјајност и пре жарења била велика, добијају после тога знатно већу сјајност, и, када су безбојни, постају тако слични диаманту, да је, без нарочитог испитивања, тешко разликовати, на пр., једну розету жареног хиацинта од розете диаманта. Отуда се често место диаманта купује жарени хиацинт.

Жарећи хиацинт, у циљу да му се одузме или промени боја, запазило се, да под утицајем оксидишућег пламена, т.ј. у присуству кисеоника, камен не губи потпуно боју, него постаје само мало блеђи; напротив, хиацинти жарени у редукујућем пламену постају потпуно безбојни. Овако добивени безбојни хиацинти, жарени поново у оксидишућем пламену, постају бледоцрвени. Најзад, један јако жарени хиацинт неће постати безбојан него затворено-мрк. Све ово доводи до закључка „да боја хиацинта долази од оксида гвожђа, чије присуство, до 29/б, констатују у овом минералу и хемиске анализе.

Неки хиацинти мењају боју и губе у неколико сјајност под утицајем сунчеве светлости, нарочито директне. Ако би се тако промењени каменови држали неко време у мраку, онда ће им се поступно вратити боја и сјајност, али само донекле, и никада до првобитног ступња. И ако сви хиацинти нису овако