Племенити минерали и драго камење

150 САВА УРОШЕВИЋ

Овако идеално чисте врсте не постоје у природи или су, у најмању руку, изванредно ретке. Хемиске анализе граната показују, да су СаРеи Мг у моноксидима заступљени кад већом кад мањом количином других бивалентних метала, а тако исто да су А! и Ре у сесквиоксидима заступљени делимично другим тривалентним металима. Међутим, и бивалентни у моноксидима и тривалентни у сесквиоксидима нису заступљени неким новим елементима, који се не налазе већ у идеално чистим врстама, него се такво делимично заступање врши само између оних елемената који ту већ постоје.%) На основу таквог делимичног заступања, које је извршено између већ познатих нам двовалентних и тривалентних елемената, разликују се, поред других мање важних, и ови гранатски вариетети: хесоншт, аплом и демантбид.

Хесонит је гросулар у коме је један део алуминиума заступљен гвожђем.

Аплом је хесонит у коме је већи део алуминиума заступљен гвожђем.

Демантоид је зелени топазолит, у коме је један“ незнатни део гвожђа заступљен хромом и још мањи део калције магнезијом.

Гранати не показују никакве трагове цепљивости. Тврдине су 7—8, сем демантоида, који је мекши (тв. = 6:/5) од кварца. Специфична тежина мења се с хемиским саставом, и у толико је већа што је минерал богатији гвожђем. Код гросулара износи 3,4, код алмандина 4,3. Између ове две крајње границе леже спец. тежине осталих граната.

Боја граната не долази од неког примешаног пигмента, већ од састојака који улазе у хемиски састав њихов и од количине тих састојака. Отуда су и боје код ових минерала разноврсне. Оне су једноставне кроз целу минералну масу и услед жарења не мењају се; или ако се за то време промене, поново се враћају у првобитно стање када се маса

#) Једино у гранату меланиту налази се као нов елеменат титан (Т:). ,