Племенити минерали и драго камење

152 САВА УРОШЕВИЋ

Такве гранатске љуштуре израђивали су још стари Римљани. — Но гранати се секу и у другим облицима, нарочито степеничасто и плочасто. И тада се широка чеона плоча не гради увек равно, већ обло. — Најзад, има граната обрађених у облику розете, „кадшто и у облику брилианта. — Само каменови отворене боје окивају се а јошг; интензивно обојени постављају се одоздо сребрном или бакарном плочицом, чиме се знатно оживи затворена боја.

Гранат у природи. — Каошто је већ поменуто, гранат је веома распрострањен у природи. Налази се поглавито у кристаластим шкриљцима: гнајсовима, микашистима, хлоритошистима и т. д. Има серпентина који су густо упрскани гранатом, нарочито пиропом. Као продукт контактног метаморфизма налази се и у мермерима. За јувелирске и друге техничке потребе гранат се не вади директно из стена у којима је упрскан, него се испира из наноса у којима је нагомилан, у току дугог времена, преносом из примитивног лежишта.

Племените врсте и вариетети граната који се у глачионицама обрађују као драго камење јесу:

Алмандин. — Овај је гранат најчешћи у природи и најчешћи у трговинама с другим камењем. Јувелири под именом племенитог граната разумеју, управо, ову врсту; за остале употребљавају друге .специфичне називе.

Стално црвена боја алмандина мења интензивност према хемиском саставу, јер и код овог граната један део алуминије може бити заступљен сесквиоксидом гвожђа, а моноксид гвожђа оксидом мангана. Већином црвена боја алмандина показује љубичасту ниансу (Коштбигоћ), но поред ове нису ретке мркоцрвена и црвено-мрка. Мрко-црвене примерке јувелири називају „уегтешШе“, премда исти назив преносе кадшто и на чешки пироп жућкасто-црвене боје. Осветљен вештачком светлошћу алмандин показује неранџасту ниансу. Зажарен постаје црн, али када