Племенити минерали и драго камење

ЛЕМЕ НИТИ'М ИНЕРАЛИ И ДРАГО КАМЕЊ 155

рала. У осталом, све до краја 18. века, хесонит се и минералошки идентификовао с хиацинтом, а јувелири ни данас неће да праве разлику између ова два минерала, већ га продају под именом хиацинта, нарочито крупније примерке. Само хесонит'

отворене боје називају канелштајном.

И ако се по спољашњем изгледу хиацинт и хесонит тако мало разликују, ипак по неким физичким карактерима може се лако поставити разлика између једног и другог минерала. Тако, спец. теж. хесонита износи 3,6—3,7, док хиацинта 4,6—4,8; хесонит прелама светлост просто, а хиацинт двојно; хиацинт показује јаку, скоро диамантску сјајност, а хесонит мање живу, стакласто-смоласту; најзад, хиацинт је нешто тврђи (7%) од хесонита (74).

Много је теже разликовати јувелирски хесонит од жућкасто-црвеног спинела, нарочито када се боја последњега јако приближава боји хесонита. Оба су минерала тесерална (просто преламају светлост), спец. тежина и тврдина скоро су исте.

Хесонит се ређе обрађује у облику кабошона, већ обично у облицима које смо поменули код хиацинта. Цејлон је скоро једини предео одакле хесонит долази у трговину. Остала места која се помињу у литератури у главном су само минералошког значаја.

Спесартин је по боји врло сличан хесониту. Бистри кристали лепе црвене боје из Виргиније (Сев. Америке) обрађују се за накит.

Демантоид. — Овај је гранат лепе смарагдо зелене боје, премда има и таквог који је скоро безбојан, и други који је жућкасто-зелен и мрко-зелен. Само у смарагд-зеленом демантоиду хемиске анализе констатују малу количину хрома; у другима нема хрома, и с тога се сматра да им боја долази од оксида гвожђа.

Тврдина демантоида (65) је мања но код других граната. Специфична тежина је 3,83—3,85. Жива