Племенити минерали и драго камење

ТУРМАЛИН

Овај се минерал налази у природи најчешће у правилно развијеним кристалима призматичног кроја, на чијим су половима развијене пљосни базе, ромбоедра и других ромбоедарских облика, Карактеристично је за турмалинске призме, да нд бротивположеним половима вертикалне осе носе пљосни разнородних облика, на пример: ако су на једном полу развијене пљосни једног ромбоедра, онда на другом полу призме не морају бити развијене остале трипљосни истог облика, већ пљосни неког другог ромбоедра или једна пљосан базе и т. д. За такве кристале: каже се да су хемиморфни.

Хемиски састав турмалина је врло сложен. То је један алумо-боро-силикат гвожђа, мангана, магнезије, калције, натрије, калије, литије, флуора, са хидроксилом. Такав хемиски састав не одржава се квалитативно, нарочито не квантитативно код свих турмалина које у природи налазимо, те по томе постоји читава серија разних турмалинских вариетета, који се уз то разликују: по боји, специфичној тежини, топљивости, полихроичним бојама. и провидности.

Турмалин не показује никакве трагове цепљивости. Пошто је масе врло крте, то су му кристали обично испреплетани многим пукотинама. Тврдине је 7—7%. Специфична тежина је променљива и стоји у вези са хемиским саставом: безбојни је најлакши (3,022), плави је најтежи (3,203). Специфична тежина осталих вариетета лежи између ове две вредности. Сви турмалини, дакле, пливаће на површини чистог метилен-јодида (сеп. т. 3,3.).