Племенити минерали и драго камење

ОПАЛ

Овај нам минерал својим разним вариететима представља аморфну силицију с променљивом количином воде (5102+хН20). С одсуством кристалне структуре отпадају све морфолошке, физичке и хемиске особине, које су у узрочној вези с правилним молекуларним распоредом минералне масе, а остају за посматрање само оне, које су, уопште, нераздвојне од ма каквог чврстог тела, као: специфична тежина, тврдина, прелом, индекс преламања, провидност, сјајност, боја и хемиски састав.

Аморфна маса опала налази се у природи у конкрецијама произвољне форме, најчешће као навлака по другом камењу. Прелома је типски шкољкастог;

_крта је и лако дробна. Тврдина опала је мања но код кварца: 5+4—6%. Специфична тежина мења се између 1,9 и 2,3 према количини воде у маси и степену чистоће. Индекс преламања износи 1,44. Сјајност опала, уопште, није велика, мења се с вариететом и може бити: стакласта (хиалит), масна, воштана и смоласта (обични опал). Сем хиалита, остали вариетети нису провидни, већ највише прозрачни. Чиста опалска маса је безбојна, али од страних примеса може бити: мрка, жута, црвена, бела, ретко зелена и црна. — У ватри (пламену дуваљке) опал губи воду, пршти, али се не топи, постаје мутан, ако већ пре тога није био такав. !

Опал у природи. — Опал се налази у природи искључиво у пукотинама и шупљинама других стена, поглавито базалтских и трахитских, и у серпентинима. У првима је постао латералном секрецијом под ути-