Племенити минерали и драго камење

164 САВА УРОШЕВИЋ

опала ови се разликују у неколико вариетета с особеним називима. Тако, харлекен-опал или флимер опал је такав вариетет, код кога многобројне ћошкасте бојене пеге густо покривају површину камена, градећи фини, шарени мозаик; пламени-опал (Р1атшепора!) је вариетет с пругасто распоређеним бојама на површини; златни-опал (бојдорај) је вариетет, код кога је цела површина златно-жуте боје; жирасол, име употребљено и за друге племените минерале, је провидни племенити опал из чије унутрашњости зрачи жива, покретна плава светлост; опалоникс је састављен од једног слоја разнобојног племенитог опала и једног слоја обичног опала без светлосног ефекта.

Боје племенитог опала не долазе ни од хемиског састава минералне масе, ни од каквог страног пигмента. Појав је оптичке природе и изазван је, верозатно, оним истим узроком који ствара иризирање код неких других минерала. За време сушења пачасте масе опалове стварају се у овој, у свима правцима, многобројне, врло фине пукотинице, од сваке руке. изукрштане и накнадно испуњене ваздухом. У неким случајевима, место ваздухом, све су пукотинице испуњене неогеним (накнадно наслаганим)опалом, чији се индекс преламања разликује од индекса преламања остале масе опалове. Оба ова узрока изазивају интерференцију зракова који продиру у масу минерала и, тим начином, стварају оно шаренило боја које видимо код племенитог опала у одбојној светлости. Боје племенитог опала губе се, када се минерал жари толико, да отпусти сву воду, јер тада маса његова постаје мутна. Неки примерци опала губе поступно воду и без загревања, а с тим и првобитну живост и лепоту боја. Потапањем у зејтину може се боја камена поново повратити, али после неког времена, када се апсорбовани зејтин буде распао, минерална маса постаје прљаво-мрка, губи потпуно опалске боје, а с тими сваку вредност као драги камен. Чехословачки племенити опали су најмање подложни