Племенити минерали и драго камење

174 САВА УРОШЕВИЋ

колико хиљада година пре Христа. Тиркис у долини Вади-Мегаре испуњава пукотине једног црвеног пешчара, до кога непосредно лежи једна порфирска стена. Многи примерци тиркиса из овог пешчара изгубе боју врло брзо. — Синајски тиркис познат је у трговини под именом „египатски“ или „александриски тиркис.

У Сев. Америци тиркис се налази: у Новој Мексици, Аризони, Невади, Колораду и Калифорнији. Најважније су, и многобројне, појаве тиркиса у Н. Мексици, познате из најстаријих времена. Племенити минерал налази се овде у једном пешчару и андезиту, чије жице пресецају слојеве прве стене. У Калораду и Калифорнији тиркис се налази у псевдоморфозама по апатиту, и има само минеролошки значај.

У Аустралији је нађен тиркис у колонији Викторија. Имитације тиркиса. — Вештачком ренродукцијом добија се такав материал, који се од природног тиркиса не разликује ни по хемиском саставу ни по физичким особинама: боји, сјајности, тврдини, специфичној тежини и прелому. При свем том, вештачки од природног продукта може се сигурно разликовати понашањем њиховим на вишој температури. Природни продукт пршти у ватри и троши се у црно-мрки прах, или, не топећи се, даје једну порозну црно-мрку масу, која се врло лако здроби у прах. Све ово не показује вештачки репродукован тиркис. Он не пршти у ватри, него се стопи у једну чврсту масу, која у средини својој задржава плаву или плаво-зелену боју. Вештачки тиркис разликује се од природног и по томе, што вештачки, потопљен у воду, постаје одмах затвореније плав, и што му површина, док је још мокра, показује многе изукрштане пукотинице.

Стаклене имитације тиркиса познају се већ на први поглед по стакластој сјајности њиховој.