Племенити минерали и драго камење

ПЛЕМЕНИТИ МИНЕРАЛИ И ДРАГО КАМЕЊЕ 177

лику. Некада се израђују и брилиантске и розетне форме. Боја и сјајност појачавају се пригодном поставом код каменова који леже у капслама.

Хризолит у природи. — За хризолит се не може зосигурно казати, откуда долази у трговине с драгим камењем. Минерал је, каошто смо напред капали, веома распрострањен у природи у стању обичног оливина, али овај је без вредности као јувелирска роба. Као предели одакле долази хризолит помињу се: Бирма, Цејлон, Индија, Бразилија, Горњи Египт, али ни у овим земљама не постоје нарочита окна или пралишта за овај племенити вариетет оливинов. Највише је вероватно, да се хризолит не налази на неком одређеном месту, него да се са другим племенитим минералима испира на разним пралиштима.

Разликовање хризолита од других сличних минерала. — Неки хризолити могу бити слични смарагду, али постоји јасна разлика између спец. тежине хризолита (3,329—3,375) и смарагда (2,67); тако исто, оба се разликују по тврдини. — Сем тога, нарочито се често идентификују међусобно хризоберил и хризолит. Бразилианци увек називају хризоберил хризолитом; а француски јувелири на' зивају „источњачким хризолитом“ бар један део хризоберила. Међутим, прави хризоберил ће се разликовати од хризолита већом тврдином (85) и специфичном тежином (3,68—3,78).

У трговинама драгог камења име хризолита употребљава се врло радо и за друге бојене племените минерале. Тако, „цејлонски хризолит“ је један маслина-зелени турмалин; „источњачки хризолит“ може бити и један жућкасто-зелени корунд; „саксонски хризолит“ је зеленкасто-жути топаз из Шнекенштајна у Саксонској; „лажни хризолит“ је маслиназелени молдавит; хризолит из Капа (Капланда) је један зелени вариетет пренита.

12