Племенити минерали и драго камење

ПЛЕМЕНИТИ МИНЕРАЛИ И ДРАГО КАМЕЊЕ 203

на вештачкој светлости остаје у својој лепој љубичастој боји.

Љубичаста боја аметиста није постојана у ватри. Жарењем се претвара у жуту, која се на још вишој температури (2507) потпуно губи и минерал постоје безбојан. Ова промена боје има своју практичну вредност, јер се на овај начин претвара чешћи аметист у ређи цитрин. И, заиста, већина јувелирских цитрина нису ништа друго до жарени аметисти. Питање о хемиској природи аметистовог пигмента није дефинитивно решено. Неки мисле да је овај органског порекла; други држе да је неко манганово једињење; најзад, има аутора који боју аметиста приписују једном калиум ферату. Највише има вероватности, да љубичаста боја овог кварцовог вариетета долази од мангана, јер је у затворено-љубичастом аметн ту из Бразили је констатована врло

мала количина (155%) овог метала.

Аметист се ретко обрађује као брилиант, него обично степеничасто и табличасто, кадшто и кугласто. Некада је аметист био много више цењен но данас, и адиђари његови нису били ниске цене. Али је Бразилија у прошлом веку дала велике количине лепог аметиста, и с тим допринела да се овај не цени више као скупоцен драги камен. Најлепши камен плаћа се 10—12 франака један карат.

Аметист се налази у природи исто онако као и горски кристал, т.ј. у шупљинама и пукотинама силикатних стена, а, уз то, и у кварцним жицама које пресецају аргилошист. Европске глачионице снабдевају се аметистом, и другим вариететима кварца, највећим делом из Бразилије и Уругваја. У јужној Бразилији (Кло Огапде до 501) и Уругвају аметист се налази с ахатом у мандолама једног мелафира. У северној Бразилији (област Мипаз Оегабз) аметист се налази у истом терену где и жути топаз, т.ј. у једној белој или мркој глиновитој маси, која је постала распадањем аргилошиста. Пре распа-