Племенити минерали и драго камење

|5ј ~

САВА УРОШЕВИЋ

нако са оним код стакла. И отуда, код диаманта, када је подесно исечен и осветљен, видимо оно немирно смењивање разнобојних светлости, видимо, како јувелири кажу, да камен има „лепу ватру“, и да у појединим моментима изгледа као да „гори“.

И ако велика моћ преламања и расипања светлости лежи у природи саме диамантске масе, ипак, облик у коме се један диамант сече, затим, распоред и међусобно нагнуће пљосни тога облика доприносе знатно, да се ове природне особине диаманта јаче изазову и истакну до највеће мере. У индустрији драгог камења познато је, да се у овом погледу најбољи резултати постижу, када се диамант сече у облику брилџанта.

Просто и двојно преламање светлости. — Када кроз један провидан аморфан или тесералан минерал гледамо пламен свеће, онда ћемо, без обзира на правац у коме се кроз минералну масу посматра, видети увек само један лик пламена. То значи, да зраци светлости, осим преламања при улазу и излазу из минералне масе, нису у овој претрпели никакве друге промене. У свима провидним аморфним и тесералним минералима светлост се на овај начин понаша, и с тога се каже, да ови минерали преламају светлост просто. Ако бисмо исто опажање извршили с једним минералом из ма-које друге кристалне системе, сем тесералне, онда бисмо гледајући у извесним правцима, место једног приметили два лика пламена свеће, што значи да се светлост у пролазу кроз један овакав минерал не само прелама него и цепа у два јаче или слабије раздвојена зрака. Зато се каже да минерали тетрагоналне, хексагоналне, ромбоедарске, ромбичне, моноклиничне и трикли" ничне системе преламају светлост Овојно. Од два зрака који на овај начин постају, један се зове обичан (о), а други необичан (е).

Но док аморфни и тесерални минерали 'у свима правцима њихове масе преламају светлост просто, дотле минерали осталих кристалних система не пре-