Племенити минерали и драго камење

У,"

24 САВА УРОШЕВИЋ

Боја минерала. — Минерали могу имати сопствену или позајмљену боју. За минерале који имају сопствену боју, увек сталну у свима примерцима, каже се да су идиохроматични; за оне који су позајмили боју од неког страног тела, каже се да су алохроматични. Минерали-елементи, каошто су: сумпор, злато, бакар, и др. имају сопствену боју, ако већ нису безбојни, као, на пример, диамант. Металични минерали, чисте масе, су идиохроматични, као галенит, пирит, халкопирит и др. Ређа је таква боја код неметаличних минерала, какву показују на пример: малахит, азурит, цинабарит ит. д., док је много већи број оних, чија је хемиски чиста супстанца обојена неком туђом бојом, каошто су: кварц, флуорит, корунд, апатит, турмалин и т. д.

Сопствена боја појединих минерала долази отуда, што маса њихова не апсорбује подједнако све просте светлости од којих је састављена бела светлост. Азурит је увек индиго-плав јер не апсорбује индиго-плаве зраке; цинабарит не апсорбује црвене зраке; сумпор не апсорбује жуте зраке; злато одбија само жуте зраке и 1. д. — Алохроматични минерали су позајмили туђу боју у виду пигмента који се за време њиховог стварања, у већој или мањој количини, кадшто потпуно. равномерно, разастро у маси њиховој. Пошто је пигмент страног порекла, то се разни примерци истог минерала, стварно безбојне масе, могу видети у разним бојама или, према количини пигмента, у разним ниансама исте боје.

Све што смо до сада казали уопште о боји минерала, важи и за племените минерале. Разлика је, само у значају који боја има у једном и другом случају. Она је код обичних минерала, нарочито алохроматичних, посве споредног. или никаквог значаја, док је код племенитих минерала боја, поред провидности и сјајности, једна од највећма цењених 0с0бина. Шта више, код неких је (тиркис, малахит) боја једина особина са које се увршћују у категорију племенитих минерала. Код племенитих миневала, нарочито код оних који се (сем диаманта) на