Племенити минерали и драго камење

г

30 САВА УРОШЕВИЋ

више-мање цењени накит или као украсни објекти. С тога на овоме месту и нећемо говорити уопште о овим појавима, јер нису општа особина минералне масе, него ћемо доцније, код сваке: врсте на којој се буду показали, дати објашњење за сваки специални случај. Поменућемо већ сада, да за неке од ових појава није утврђено дефинитивно објашњење.

Спровођење топлоте и топљивост. — Међу минералима има добрих и рђавих спроводника топлоте, Већина племенитих минерала спада у прву категорију и зато се при додиру прстима осећају хладни, хладнији, на пример, но њихове стаклене имитације. Ова компарација између хладног и хладнијег може послужити извежбаном јувелиру да разликује лажне (стаклене) од правих племенитих минерала, само кад и једни и други нису посве ситни. Обрнуто, ћилибар и гагат су топлији од стакла, и по томе се могу раз„ликовати од таквих имитација.

За испитивање сировог материала може у извесним случајевима користити топљивост у пламену дуваљке. На тај начин, црвени гранат, који је топ„љив, може се лако разликовати од рубина и црвеног спинела, који су нетопљиви. Сем тога, све стаклене имитације лако се топе; док је већина драгог камења у пламену дуваљке нетопљива.

3. 0 хемиском саставу племенитих минерала уопште.

Исто као у морфолошком и физичком погледу тако и у погледу хемиског састава племенити минерали показују највећу разноврсност. Никакви правилни односи не постоје између њихових племенитих карактера и веће или мање сложености њиховог хемиског састава. Почевши од диаманта, који је елеменат угљеник (С), па до турмалина, чији је хемиски састав веома сложен, налазимо да сви остали племенити минерали имају више-мање сложен хемиски састав, и да по истоме припадају готово свима категоријама хемиских једињења. Ипак, оксиди и си-