Племенити минерали и драго камење

ПЛЕМЕНИТИ МИНЕРАЛИ И ДРАГО КАМЕЊЕ 35

Услед тога, када се круна гледа одозго, у теме, има облик осмопере звезде.

Корен (килас) оваквог једног брилианта, (сл. 7), поред четири октаедрове пљосни о', које се зову павиљони (рау Шопз5), добија по ивицама ових четири нове пљоснице, 0'', које се зову ћошкови. Сем ових осам пљосница корена, које су наизменично шире џ уже, секу се на њему око појаса још осам попречних (1)... и осам завршних (г) пљосница.

Код једног правилно израђеног брилианта висина круне изно- Слика 7. си !/3, а висина корена 2/3 од целокупне висине драгог камена. Диаметар плоче износи ај диаметра брилиантовог у појасу, а диаметар плочице (калете) !/5 од дужине истога. Када дебљина камена допушта, може се висина круне мало повећати. Исто тако, када камен нема довољне дебљине, може се висина корена нешто мало смањити, но ипак граница толеранције не сме се прећи, јер би сјајност камена много изгубила.

На овај начин (сл. 8), обрађују се сви лепи и скупоцени брилианти. При свем том, допуштена су незнатна одступања од утврђеног распореда и броја пљосница, као и таква одступања од одређених односа у димензијама камена и ди-

Слика 8. мензијама појединих пљосница, нарочито онда када то захтевају облик, димензије и боја сировог материала.

Појас брилианта није увек квадратног облика, већ је често само правоугалног. Он не сме бити сувише истанчан, заоштрен као рез, јер се тада лако ломи; не сме бити ни сувише масиван, јер тада камен испада лако из свога окова. Енглески глачари граде на обиму појаса оштру ивицу, а холандски затупљену. Најзад, на маломе камену не сме се сећи сувише

3%