Племенити минерали и драго камење

50 САВА УРОШЕВИЋ

Промена боје, или потпуно уништење њено, постиже се код неких минерала жарењем. Ова се метода често употребљава, јер се вешто подешеним жарењем боја неких минерала оживљује, повећава се њена истрајност, уклањају се штетне прљотине у маси, или се и сама првобитна боја минерала потпуно мења. Каошто се жарење мора врло пажљиво изводити, исто тако и хлађење мора бити врло поступно. (С тога се жарење и хлађење врши увек у тегли, у којој је минерал закопан у песку, пепелу, негашеном кречу итд. Температура жарења је за разне минерале различита. Жути топаз жарен на овај начин постаје ружичасто-црвен; аметист, закопан у смеси пепела и опиљака гвожђа, при благом и краћем жарењу губи мрке мрље, а при јачем и дужем жарењу љубичаста боја минерала претвара се у у жуту (веђгаптег Атетћузћ); неки мрки карнеоли услед жарења постају јасно црвени; жутоцрвени хиацинт (циркон) постаје после жарења безбојан и сјајност му се знатно повећава; плави сафир из Индије изгуби потпуно боју услед жарења, а жути корунд постаје безбојан; итд.

10 МАНЕ ДРАГОГ КАМЕЊА И ИМИТАЦИЈЕ

Мане драгог камења.

"Врло су ретки примерци драгог камења потпуно без мане, а ове су разноврсне и услед тога честе. Један драги камен, провидне или непровидне масе, не сме имати никакву пукотину нити прслину, јер ће ова изазвати поремећај у уједначеној сјајности минералне површине. Сваки драги камен безбојне и провидне масе мора бити потпуно бистар, ничим непомућен, нити сме заклапати страних инклузија, нарочито чврстих и непровидних, видљивих слободним оком. Ако је, пак, минерална маса бојена, онда мора у свима деловима својим показивати равномерну боју; несме се видети једно место интензивно