Племенити минерали и драго камење

66 САВА УРОШЕВИЋ

и за које се никакво стално правило не може да постави. У једноме случају види се, како су на једном крупном кристалу насађени многи други ситнији, или је више њих прикупљено у једну групу. Такви се кристали не могу да употребе за накит, већ само у техници, где су познати под именом борт — премда се тим именом назива и сваки диамант, који је неупотребљив за наките, али са велике тврдине налази примену у глачионицама драгог камења као диамантски прах, или у механичарским радионицама прецизних апарата као подлога за осовине. — У другоме случају диамант се налази у кристаластозрнастим масама црне боје, које су познате под именом карбонадо. Овај је истог хемиског састава као и диамант, али је тврђи од овога. С тога налази примену само у техници, као и борт.

Величина диамантових кристала мења се у широким · границама. Има их микроскопски ситних, а има их и тако крупних, да им тежина лежи између 150 и 200 грама. У јувелирској индустрији употребљавају се кристалићи који у пречнику немају ни пун милиметар; ситнији од тога некада нису ни издвајани испирањем, али данас их прикупљају и употребљавају за добијање диамантског праха. Врло крупни диаманти су велика реткост и на пралиштима се појављују само од времена на време као изузетни феномени. Обрађени у глачионицама, такви диаманти добијају, потом, нарочита особена имена. Докле се диамант испирао само у Индији и Бразилији, били су највећа реткост и такви од 20 карата. У Бразилији, у доба најбогатије продукције, ваљало је да прођу 2—3 године, док би се наишло на диамант од 20 карата; такви, пак, који су тежили 100 и више карата, познати су били по броју, по времену када су нађени и месту где су нађени, јер су спадали у знаменитости. Међутим, када су била пронађена диамантска пралишта и окна у Јужној Африци, примерци од 150 карата нису више били нарочите реткости.