Племенити минерали и драго камење

80 САВА УРОШЕВИЋ

зује врло мало скоро неприметно, жућкасту боју. Кохинур (Коћ-1-поог, Брег светлости) је својина енглеске,. дворске ризнице. И он је из Пиртеала, само су му и историја и порекло много тамнији и несигурнији, но код Режана. У Индији је постојало веровање, да је откривен за времена када је Кришна ходио земљом. Био је дуго својина раџа од Мјауш-а: У почетку ХМ! в. налазио се у ризницама Делхија. Када је ова варош 1525. г. пала у руке туркестанском освајачу Баберу, оснивачу династије Баберида или Великог Могола, онда је и диамант постао својина династије. Царство Великих Могола срушио је 1739. г. персиски Надир-Шах и тада је ова драгоценост прешла у његове ризнице. Године 1813. Кохинур се налазио као својина раџе од Лахбра, а 1850. г. пао је у руке енглеској Индиској Компанији као ратни плен. Тада је од стране енглеске војске послат на дар краљици Викторији. У то доба диамант је тежио 186. -- карата и имао овалан, неправилан облик једне високе розете.“) Бревстер га је испитивао микроскопски и у њему констатовао врло велики број гасних и течних инклузија. Маса камена није најчистије воде и показује сивкасту боју.

Стара форма коју је овај диамант добио био некада у Индији морала се саобразити модерној и савршенијој европској форми. С тога је камен поново сечен и глачан. Ово је извршио Форсангер, тадашњи највештији глачар амстердамске радионице Костер. Сечење и глачање извршено је у Лондону

Слика 29.

#) По мишљењу енглеског минералога Месклина, то је онај диамант који је Таверње видео у Делхи и описао као Велики Могол.