Поврће и његово гајење : посебни део : поуке, упутства и подаци за производњу и опис 67 врсти и многобројних сорти поврћа : са 97 слика у тексту

УШ УВОД

искључи другу из човековог јеловника. Осим тога, свака од поменутих категорија поставља и посебне захтеве за културу, те је постала предметом сасвим друге науке. Али, сходно наслову, у овој књизи може да буде говора само о Поврћу.

Приликом састављања засебне категорије, којој је дао назив „Поврће“, човек је добро проучио особине сваке поједине врсте биљке. Испитао је сваки део биљкиног организма засебно, да утврди у ком се органу налазе по највише оне материје, које би могао као храну за себе да употреби.

На основу истраживања утврђено је, да код извесних биљака понајвише хранећих састојака садржи корен, који је због тога нарочито задебљао. Код других сочно стабло, код трећих једри изданци, код четвртих меснато лишће, а код неких цвет, плод или семе, који су нарочито развијени и богати корисним састојцима. Према том, цела категорија поврћа подељена је на: Лоренасшо поврће, Кртоле, Лукове, Зељасше, биљке, Плодове поврћа, Варива и Гљиве.

Или према начину употребе, све повртарске биљке, може да се поделе и на: Варпва, Поврће, Салаше, Босшан и Зачине.

Из наведеног излази, да се под називом Поврће подразумева она група биљака, чији разни делови, као: корен, стабло, изданци, лист, цвет или плод, понајвише нарочито зготовљени, а ређе пресни, служе као човечија храна. Изузетак из те групе чине Жита и Воће.

Свака врста поврћа, када је човек открио, као самораслу биљку, налазила се у потпуно дивљем стању. Ни једна повртарска биљка, није имала особине нити облик, кога данас наше поврће има. Данашње врсте и сорте поврћа и ако нису савршенство, ипак престављају ремек дела истрајног и систематског рада многих генерација, уз примену највишег знања из области природних наука. Свака повртарска биљка, почев од свога прототипа, па све до данашњег облика, показује исто онолико фаза еволуције, колико и цивилизација човечанства.

Узмимо за пример само случај примитивног купуса. Из једне незнатне дивље биљке, са обичним дрвенастим стаблом, које избија сваке године саморасло, носећи на себи неколико жилавих листића, цвет и семе, човек је извео све многобројне сорте, данашњег Купуса, Кеља, Карфиола, Келерабе, Броскве, Пупчара и још неколико врста другог поврћа, које се код нас не троше. Толико трансформације и усавршавања могли су да изведу само векови, уз припомоћ једне високе културе.