Поглед на међународно приватно право

022. ПЗВОоРИ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА

ватном праву није тако. Закон у њему има мало значајну улогу. Ово се да објаснити. Закон налаже, али његове се наредбе задржавају на границама земљишта, докле допире моћ законодавца. Тако талијански закон освештава начела која стварају основу наше науке, али тај закон није мого дати својом наређењима обавезну силу изван Италије. У самој ствари начело народности са, својим последицама није примљено у Француској, а још мање удржавама англо-америчким. Међународно приватно право опште је по својој природи, и са свим би бесмислено било, кад би се особевим и по нужности разноличним законима хтела Формулисати правила, која уређују међународне односе. Никада се неће постићи да се утврди међународно право законодавним путем, сем ако се замисли да се народи саветују и споразуму раније, што претпоставља дипломатске преговоре и уговоре, а уговори се праве споразумом воља п не путем заповедања.

По себи се разуме, да, ако законодавац примењује начела међународног права, као што то чини талијански закон, његова ће правила бити обавезна за судију, п кад се она не би слагала са учењем пауке. Наполеонов закон напуштајући славну традицију од 859-те године, применио је преживелу доктрину грађанских и цриродних права, дајући странцу само уживање последњих, што значи да је странац без права, сем кад га има на основу уговорне узајамности. Узалуд су тумачи устали против овог варвар-