Поглед на међународно приватно право

ИЗВОРИ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА 101

дознати за његову неспособност“ Исто се приметило против сваке примене страног права. Закони постају обавезни само својим обнародовањем, јер није право да закони буду обавезни за људе, који нису знали да они постоје. А страни се закони не обзнањују изван државе где су донесени; они су написани на језику, који се не разуме изван граница; па зар опет да се они примене на оне, који не могу за њих знати. Неправда је очигледна. Само ће уговори томе помоћи кад остваре начела међународнога, права, а ова ће сви обнародовањем сазнати; ови ће уговори такође наредити да се објаве у иностранству правни послови, који се тичу међународних односа.

Рећи ћу у продужењу ових проучавања, да је Италија, по предлогу Манчинијевом, отпочела, преговоре са Француском, Немачком и Белгијом, у цељи закључења уговора, који би утврдио основна начела међународног приватног права. Манчини је био добио специјалну мисију, да би што боље покренуо ове преговоре. Славна иницијатива и славна мисија! Манчини је отворио нову еру дипломације; он је први посланик који је преговарао, не у интересу своје земље као што чине све дипломате, већ у интересу човечанства! Срећан сам да констатујем да је Манчинија изредно примио у Белгији министар правде Бара; тако је исто учинио у Немачкој Бизмарк. У Француској на против, министри царства Руер,