Поглед на међународно приватно право

НАУКА И НАСТАВА 103

То се не може замислити ни у уставним државама, које се оснивају на подели власти. И доиста, судије су такође и правни научари, који знатно доприносе научном развићу права: нека се помисли на ауторитет судства. Ако би се науци признао законодавни уплив, отуд би изашла ова последица, да би судија правио закон у исто доба. када га и примењује, а то би била уставна јерес. Кад би судија био законодавац не би било више никакве гарантије за грађане, јер би власт над животом, слободом и имањем грађана била самовољна, људи више не би знали који закон за њих важи, по што би судија могао да у сваком делу суди како хоће, јер није везан ранијим решењима. Тако би они, који би уговарали на основу практике некога суда, били преварени и отштећени, кад би се ова судска практика променила') У уставном систему мисија је судије, као и правног научара, не да прави закон, већ да га тумачи.

То претпоставља да постоји неко право, било закон, било обичај. Но ја рекох, да су у међународном приватном праву закони ретки као и обичаји. Међународно се право још налази у стању стварања. У оваквом стању ствари наука има другу мисију, а не да тумачи право; она је позвана да спреми закон, разумевајући под именом закона уговоре, јер се они у таквој Форми

(1) Мопеезашеџ, Пе | Езрги дев То, ХД, 6, сравнити Гапгепе, Рипетрев де до суп, [, стр, 322, 250 и 251,