Поглед на међународно приватно право

76 РАЗВИЋЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА

да се одржавају и развијају: један не може ништа. чинити што смета одржању и развијању других. УУ овоме погледу они личе на поједина лица; ова постоје у друштву в сваки има своју индивидуалност и свој позив; сви имају једнако право, и један не може вређати право другога. Док они остају у граници свога права пне нападају право другога, они су у својим делањима потпуно слободни, па и кад би вређали интересе својих суседа. Али њихово право престаје чим наступи повреда равног права. Исто је тако са народима и односима лица разних народа. Народи имају право на независност и сувереност, п у граници овога права они имају потпуну слободу; но она престаје чим би употреба њиховог права шкодила праву другог народа. Докле год се тиче 'само повређених интереса, сувереност остаје не дирнута: право одржава превагу над интересом, али се задржава пред равним правом.

Ова разлика оправдава, начела персоналности или народности у области међународног приватног права. Човек треба свуда да ужива лични закон, који он има од овога рођења; то је његово право, и страна, држава, у којој он тражи примену свога личног права, не може против њега изнети своје право суверености, јер сувереност не обухвата чисто приватне односе. Држава се не може позвати ни на интерес својих грађана, јер интерес уступа праву, а право је универзално по својој природи и оно мора бити свуда признато. Но и лично право има једну границу, а то је једнако