Поглед на међународно приватно право

КАРАКТЕР МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА 8!

рака напред; на против она као да одма по измаку из детињског повоја, пада у извешталост и блесавост.» Ето то је покренуло модерне писце да напусте нужно и апсолутно право, и да се "држе позитивног права. Но сједне муке пали су на другу. Где да се нађе позитивно право без законодавца; Не остаје друго до да се констатују извесни обичаји установљени између народа, било за време мира, било за време рата. Нема мршавије науке ни досаднијих расправа. Последњи писац који је писао о модерном међународном праву, Блунчли, разумео је, да, се наука, која је још у стању стварања, не би могла задовољити само прибирањем факата, те да из њих створи теорију. Овде је реч о једном изразу живота; право је жива наука, а живот је развијање, непрестано напредовање; дакле, када се истражују закони, који треба да важе за народе, ваља гледати у будућност. Филозофија треба да расветли факта, не напуштајући земљиште стварности, јер право је наука жива и то садашња а не будућа.) У ствари међународно право још је само историја, али оно ваља да постане право. То значи да науку морају у исто време да руководе и факта и идвал.

28. Глосатори и први писци о статусима, ослањају се на Јустинијанове компилације. Римско право имало је такав ауторитет, да му равна. није било. То беше негда привилегисано право,

(1) Влааввећ!, Паз тлодегпе Уоз кеггвеће, Шредговор, стр. УГи УП,

ћ