Поглед у живот

СРЦЕ И МОЗАК 105

Не приписује се без разлога срцу оно што стварно припада мозгу, јер срце је присно везано за мозак; у њему одјекује све што се у мозгу збива. Срце је тумач који испољава оно што се збива ћу нашем мозгу. Сва наша узбуђења одјекују у срчаном раду, који је често једино њихово испољавање. Човек не осећа збивања у мозгу, али осећа њихове одјеке у срцу. Радост, страх, чежњу осећамо као да су у нашем срцу. Непријатна вест изазива неки болан осећај у срчаном пределу. Са срцем у вези, крвни судови наших образа одају стид, радост, страх. Знамо шта значи немати образа! Стварно не одјекују психичке појаве само на срце, већ у извесној мери и на све органе, на желудац, црева, мишиће; али се највише испољавају преко срца са највише танчина. Према томе није без основа што смештамо у срце наш душевни, морални и сентиментални живот. Сасвим је тачно речено да осећамо свим својим бићем, да целим својим бићем мислимо, а не само мозгом, јер све је у нама повезано, те рад ниједног органа није потпуно независтан од осталих. А то нарочито важи за однос између мозга и срца, између психичког и органског, између душе и тела. Све што се збива у мозгу одјекује рефлексно преко живчаних центара, путем живаца, на срце као и на све друге органе.