Поглед у живот

НАША ХРАНА И ИСХРАНА 71

шоље из које је професор пио белу кафу, па као са катедре рече:

— Слушали смо пре неки дан са руба овога крова предавање које сте спремили и прочитали своме асистенту: О води, суниу ч ваздуху. Оно нас је много забавило, али, право да вам кажем, није нас поучило ничему новоме. Да се треба купати, то сви врапци од вајкада знају. Погледајте их само шта раде у вашем водоскоку, и то сваког дана тако, купају се све док се вода не заледи. Али за вас се не би могло рећи...

Професор се тако трже на ову дрскост, да се мали округли сто потресао у својим ногама, а птица се својим крилима одржала у равнотежи на ободу шоље.

— Ми са крова све то знамо... А што се тиче сунца, да је оно потребно здрављу, када смо то чули из вашег предавања, толико смо се смејали да се један од наших, који воли хумор, од смеха откотрљао у олук. Ви сте на ту нашу вреву прекинули за часак читање и погледали горе, питајући се шта се тамо догађа над стрехом. Ето сада знате... Затим сте у своме предавању говорили о томе да треба живети на чистом ваздуху, да треба што више дртжати прозоре отворене. То за нас није од значаја, јер ми прозоре, из опавданих разлога, никада не затварамо... Верујте ми да се вашим предавањем нисмо ничему поучили, јер смо ми врапци све то од вајкада знали и придржавали се свега тога што ви данас људима препоручујете. А, да, сад сам се сетио: говорили сте још и о чистоћи. Е, то је заиста врло потребно људима понављати. Требало би да им чешће држите предавања о томе. Господине професоре, ми са крова много волимо да слушамо вашу

науку. Али за нас би требало нешто што) ми још не

знамо. И врабац прну у вис: пррр...