Поглед у живот

ОДЕЛО И ОДЕВАЊЕ 77

ђивања њихове отпорности према хладноћи, нађено је да могу одолети и хладноћама од —80% до —100'%2, У томе њихово перје има најважнију улогу, али наравно и производња топлоте је такође важна, У тој борби за одржавање телесне температуре перје се не умори, али се умори организам у производњи топлоте. Постоји умор у борби против зиме, као што постоји и умор у мишићноме раду.

Међу свим топлокрвним организмима природа једино човека није обдарила природним оделом. Загонетно је откуд тај изузетак, који је човеку наметнуо једну бригу више међу свим осталим бригама за опстанак. И тако једна од важних економских, индустриских и хигијенских брига и активности људских односи се на његово одевање и обување. Ово се, углавном, састоји у томе што човек одузима од животиња њихово природно одело да би себи начинио своје вештачко одело. Први начин људског одевања састојао се, нема сумње, у томе, што је човек убијао животињу, одрао би је, и њеним крзном заштићавао своје тело. Тај начин се сачувао до данас, почевши од обичног јагњећег гуња до скупоцене бунде од чинчиле. Други и свакако познији начин људског одевања састојао се у ткању жица добивених предењем влакана животињског крзна, вуне у првоме реду. Тиме је човеку наметнута нарочита радиност и индустрија.

Рекло би се као да је природа рачунала на људску изузетну обдареност, и да му није дала оно што ће он моћи сам изградити. Једино човек нема природног одела, али једино он има интелигенцију потребну за вештачко добивање одела. Општа је појава у живоме свету да са развојем интелигенције ова преузима на. себе оно што је било чисто физиолошко и природно. Са развојем интелигенције природни нагони постају мање развијени. Било како