Поглед у живот

БОРБА ПРОТИВ ХЛАДНОЋЕ 89

те у једном стању вреди као каква бунда, а у другоме као какво летње одело. Погледајте истог врапца топлих летњих дана. Уместо клупчета сада је издужен као вретено. Перје му је глатко уместо што је било зимског јутра растресено. И тако организам подешавајући производњу и губљење топлоте успева да одржи своју температуру на сталној висини. Извесну важност има и то што се природно одело, перје и крзно, и по саставу своме мења у току године: постоји позната појава митарења и лињања. Али, и изван тих појава, када се врше огледи у кратким размацима времена у погледу отпорности према врућини и према зими, налази се да су животиње добро оружане да се одупру крајностима брзих промена спољашње температуре.

Да би топлокрвни организам могао одржати своју температуру помоћу поменутих механизама, ови морају брзо и врло утанчано одговарати на спољашње промене. Организам мора бити добро обавештаван о спољашњим променама температуре да би могао покренути и подесити разне механизме којим регулише своју температуру. То обавештавање врши се преко живчаног система, који на површини тела прима надражаје, топлије или хладније, преноси их у мождане центре, од којих полазе упутства органима који учествују у одржавању телесне температуре. У томе послу узимају важног удела и они хемиски весници, хормони, које смо раније поменули. Када се тиче човека и његове борбе против хладноће, ту на прво место долазе његова вештачка, културна средства одбране. О њима је напред било речи поводом нашег одевања. Иначе сама природна средства којим животиње искључиво располажу, нису човеку довољна у борби против зиме. Речено је да је човек „дегенерисан хомеотерм“. То није