Поглед у живот

ЧОВЕК НА ВИСИНАМА И ДУБИНАМА 97

висину. Али изнад те границе крв везује све мање кисеоника, од чега пати организам, те наступају разни поремећаји.

У томе као и у свачему другом живо биће има моћ прилагођавања. Постепеним пењањем и дужим боравком на висинама човек се прилагођава, тако да удобно дише, не осећа поремећаје који спопадају дошљака. Налазе се људске насеобине на висинама које ми равничари не бисмо могли поднети без дужег прилагођавања. А ово се састоји поглавито у томе што се повећава у крви број оних разносача кисеоника, црвених крвних зрнаца, те њихов повећани број надокнађује мањи терет кисеоника који сваки од њих може собом понети.

Познато је да авијатичари, када су изнад извесне висине, додају кисеоника ваздуху који удишу. Јер тустина кисеоника, односно његов притисак, важан је по наше дисање, а не густина осталих састојака ваздуха. По наше дисање важан је притисак под којим се кисеоник налази у ваздуху, независно од целокупног притиска ваздуха. На површини Земље, на висини морске површине, ваздух је под притиском од приближно једне атмосфере, што је једнако притиску живиног стуба од 76 сантиметара, или једног килограма на квадратни сантиметар површине. Али пошто у ваздуху има само једна петина кисеоника, то овоме припада само једна петина целокупног ваздушног притиска. Ми дакле стварно удишемо кисеоник под притиском од једне петине атмосфере. Према томе, зко авијатичар на оној висини на којој атмосферски притисак износи само једну петину оног притиска који влада на земљи, удише из једне кесе чист кисеоник, он га удише под притиском једне петине атмосфере, а то значи под истим притиском под којим га ми добивамо помешаног у ваздуху на површини земље.

Т