Поглед у живот

ЧОВЕК НА ВИСИНАМА И ДУБИНАМА 99 Ек а

да се нађе путујући авионом. У сабијеном ваздуху пак, тек изузетно се човек налази у неким професиЈама. Гњурци у своме оклопу удишу сабијен ваздух, јер се овим спречава продирање воде у комору у којој је затворена глава гњурчева, и ваздух који се шмрком кроз цев шаље гњурцу под притиском је утолико већим што се гњурац налази на већој дубини. Сабијеном ваздуху изложени су и радници запослени у подводним радовима, например при грађењу стубова за мостове. Они раде на дну реке у великим металним сандуцима, кесонима, из којих је вода истиснута ваздушним притиском. Рад у таквом сабијеном ваздуху скопчан је са једном нарочитом опасношћу по човека. Та се опасност састоји у овоме; ако се притисак ваздуха у којем се находимо повећава, тада се ваздух у већој количини раствара у нашој крви, растварају се сви гасови из којих је састављен, па према томе и азот, којега највише има у ваздуху. Тај улазак већих количина азота у нашу крв нема никаквих незгода; али их има њихов излазак. Једна од тих незгода може бити смрт. А ево како се то дешава. Ако се нагло изиђе из сабијеног ваздуха на обичан ваздух, тада гасови растворени у крви напуштају ову онако као што гас излази из содне воде коју смо сасули у чашу, и тај нагли излазак изазива у једном и другом случају стварање мехурића, од којих се пенуши содна вода. Али ти мехурићи створивши се у крви запуше ситне крвне судове када у њих дођу, тиме спрече протицање крви, а ако се тиче крвних судова мозга, плућа или самота срца, ти гасовити мехурићи, нешто тако безазлено, изазову смрт. Због тога се прелаз из сабијеног ваздуха на ваздух обичног притиска мора вршити врло опрезно и поступно, да би азот растворен у крви имао времена да из ове изиђе без пенушања. Несрећни случајеви се дешавају када радни-

1%