Подгорац
СПодсораци,
РАЗГОВОР СА ГЕНЕРАЛНИМ ДИРЕКТОРОМ дД. "КРУШИК-ПЛА СТИКА" СВЕТОМ СТЕФАНОВИЋЕМ
ВИШЕ РАДА И - ПАРА
ж У СЛЕДЕЋОЈ ГОДИНИ ПОВЕЋАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ ЗА 60, А ЛИЧНИХ ДОХОДАКА ЗА 100 ОДСТО.
У 'Крушик - Пластици" и даље се ради "пуном паром", а какви су извештаји о пословању и о плановима за будућност, дугогодишњји директор дипл. инг. машинства Свето Стефановић. на почетку разговора за први број "Подгорца", каже:
-Производни и финансијски резултати знатно су бољи у трећем, него у прва два кваратала. Фабрика је позитивно пословала, што се планира и за четврти квартал. Према последњим извештајима, више нема неупослених капацитета и слободних радника. За реализацију плана производње четвртог квартала требало би чак 20 нових радника, стога ће бити
питу.
ангажовани режијски радници за испомоћ, како би се уговорене обавезе извоза за Грчку, вредне 531.000 ДМ, до марта 1999. године испоштовале.
жТренутно су у фабрици све чешћи застоји, због кварова на већ затарелој ин израубованој опреми. Како ће се овај проблем решити 2
-Већ дуже се ради на репарацији великих машина и њиховом осавремењавању, увођењем елек-
тронске надградње. Прве такве машине већ су укључене у производњу, а сада је актуелан
увоз четири машине за бризгање позиција од 30 до 300 грама тежине, чија је вредност 134.000 ДМ. Средства су обезбеђена из сопстевних извора. На овај начин умногоме ће се повећати производни капацитети фабрике, смањити застоји, што је један од услова за већу производњу, а самим тим и већи доходак.
жКакве су извозне оријентације 7
-У овој години извоз је износио 650.000 ДМ и тренутно се воде интензивни преговори са једном италијанском фирмом за пласман наших цеви на то тржиште. Долазак италијанског купца очекује се у децембру, а тренутна опција извоза цеви у дужини од 3 км, вредна је милион марака или 180 тона прерађеног материјала. У другој верзији посао је вредан 1,5
милиона марака или 350 тона прерађеног материјала. Уколико се овај посао конкретизује, погон цеви и резервоара има обезбеђену производњу у 1999. години.
жВећ дуже време "Крушик Пластика" није избацила нови пронзвод. Да ли се на овом пољу нешто мења7
-Тачно је да нових производа није било и да за то постоје многобројни разлози. Најважнији је недостатак инвестиција за нове програме и недовољно испитано тржиште. Зато се ишло логиком да не треба чекати већ инвестирати у индустријски простор, па да се, када се кредитни и други услови промене, крене у нове програме. Тако је у задње три године у фабрици изграђено 1400 мг уређеног индустријског простора, чија је вредност 700.000 ДМ. До маја следеће године, планира се завршетак преосталих 1000 чија је вредност 500.000 ДМ. Сва ова средства обезбеђена су из текућег прилива, јер су кредитни услови и каматне стопе били веома неповољни. Тако је створен простор за нову технолошку целину и после више преговора и понуда, одлучили смо се за производњу специјалних намена и специјалног програма. У овом погону производиће се делови и лансери за противградне ракете; чији ће капацитети бити 30.000 јединица, што је довољно да се подмире потребе Југославије.
жфабрика је обезбедила простор, а како ће обезбедити средства за опрему толиког погона2
-Нова опрема биће обезбеђена комерцијаним кредитом од 25 милиома марака на 10 година. Интензивно се воде преговори на међудржавном уговору који је повољнији за фабрику, али до његове реализације је теже доћи. Зато с правом очекујемо да наведене пројекте подржи Фонд за развој, као и поједина министарства и округ. Ваља истаћи да је фабрика од фонда за развој у овој години добила 60.000 марака и вратила га пре рока од три месе-
ца. У свом постојању "КрушикПластика" никад није пословала са губитком!
жЗдначи ли то да ће нови капацитети, односно нова производња · целина, захтевати
додатну радну снагу7
-Управо тако! Отварањем нове технолошке целине предвиђено је запошљавање 60 нових радника, чија стручност ће се кретати од средње до високе спреме. Уколико динамика уплата кредитних обавеза буде према условима кредита, фабрика мора до маја 1999.
26. новембар 1998.
ДРАГОЉУБ НИКОЛИЋ, В.Д. ДИРЕКТОРА 3.3. "ПОДГОРКА-АГРАР"
ОПОРАВАК НА ПОМОЛУ
# ОЖИВЉАВА ПРОИЗВОДЊА У СВИМ ПОГОНИМА
Од доласка председника СО на чело највећег привредног колектива у Подгорини стављени су у погон (нова фабрика, дестилерија, центар за сушење воћа). Међутим још уврк се све ради »на парче" јер су машине застареле, неисправне, а недостају угаљ, шећер и остали репроматеријал за производњу. Тешкоће финансијске природе су најпроблематичније. Манифестују се у немогућности набавке репроматеријала, измирењу обавеза према држави, добављачима, зарадама запослених, што је довело до апатије и опуштености у раду.
ВД. директора 3.3. "Подгорка-Аграр“, Драгољуб Николић, који се максимално залаже да се отклоне недостатци а фирма доведе на место које јој припада,
- Морам поћи од чињенице затеченог стања, за које, ваља признати да нисам знао у ком је облику негативности сада. Нема
Осечине без У »Подгорке“ – која
подразумева покретање из мртви- да у смислу набавке нове опреме, доградње нових с производних целина, откупа, прераде и продаје свих пољопривредних производа. Одређених проблема има, али се надам да ће производња својим квалитетом и повољним ценама допринети већем финансијском ефекту. У ходу ћемо решавати одређене пропусте и проблеме. Раднике треба адекватно награђивати, друге кажњавати како би свако нашао својим радом и односом према њему одређено место у предузећу.
У наредном периоду ће се измирити обавезе према пољопривредним произвођачима као и друге обавезе. Очекује се последњи договор и доношење Одлуке око почетка изградње нове хладњаче. .
Имајући у виду значај ове фирме, вд. директора Николић каже:
Овог пута позивам све, којима је стало да "Подгорка“ успе, да својим конкретним ангажовањем узму учешћа у њеном оздрављењу у интересу свих Подгораца.
Снежана Андрић
терет боловања до 60 дана, која нису мала. Месечно и до 80 радника је на боловању, па они који раде морају да зараде и за оне који не раде. За сада не постоји систем контроле здравствених установа, које олако издају боловања, јер их материјално то не оптерећује-каже директор Свето Стефановић, који
године да заврши преосталих 1000 ме челичне и кровне конструкције. Од маја до септембра очекује се долазак опреме и монтажа, а почетак производње очекује се од новембра идуће године.
жу фабрици се већ пуне две године нису мењали лични ДОХОЦИ, и они су сада најнижи од посто-
јања. Очекујете ли да ће радници још дуго издржати да се преко њих ломи сва тешкоћа тржишног и кредитног пословања7
-Тачно је да су у фабрици сада најнижи лични дохоци и да је просечана плата 100 марака, као и да се још увек ради у три смене четворобригадно. Терет инвестиционе изграднје, већ пуне три године стоји на терету предузећа, без икакве помоћи банака и уз минималну помоћ фондова Републике. Такође нема никаквих пореских олакшица за оне који раде и инвестиционо улажу у нове програме. На фабрику је пао и сав
је на крају додао:
Можда ће неко рећи да није требало инвестирати у нов простор, али лично мислим да је то, у време које је за нама, била најсиг-
_урнија инвестиција за боље сутра,
и наших радника, и целог друштва. Став колегијума је стога да се у 1999. години мора обезбедити производња и пласман, најмање за 60 одсто већи у односу на 1998. Чиме би се остварио најнижи лични доходак од 1.500 динара, што је за 100 одсто повећање у односу на 1998. годину".
Разговор водила:
Снежана Ранковић