Подгорац

Г1. мај 2002. “

——

УСтранке ДОС из Осечине траже од Владе

етар тета

Републике Србије

УВЕСТИ ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ У ОПШТИНУ

Због катастрофалног вођења општине, чкојим је, како се истиче, угрожен јавни чинтерес, странке ДОС из Осечине затражиле усу од Владе Републике Србије, републичког Министарства за локалну самоуправу и начелника Колубарског округа да се што пре гуведу привремене мере у ову општину.

У акту, којег су потписали општински у одбори ДС, ДСС, ДХСС, НД и НС, изнето је низ - замерки на рачун општинског руководства и "на локалном нивоу владајуће коалиције СПС ЈУЛ. - Председник СО и председник ИО, два "најважнија функционера у општини, раде као "волонтери, а истовремено врше низ других ) функција. Захтеви и предлози опозиције на ) седницама СО уопште се не уважавају. На · дневни ред још није стављен извештај о раду „ЈКП Осечина“ у 2000. години, а већ је | расправљано о извештају ове фирме за 2001. 'годину. _ Општинско __ руководство се

· Земљотрес из 1999. | још увек - актуелан

ШТЕТА МНОГО ВЕЋА

По ревалоризованом изве| штају првостепене општинске !' комисије, последице разорног · земљстреса, који је у ноћи ' између 30. сптембра и 1. ) октобра 1999. година погодио и | подручје општине Осечина, · знатно су већи од првобитних процена и утврђене су на укупан износ од 1.137.732.550 динара.

- Земљотрес је причинио · знатне штете на привредним и . друштвеним објектима, комуна· лној, саобраћајној и електро· енергетској инфраструктури, ) )

године

електродистрибутивном систему, објектима дечје и · здравствене заштите, спортским и културним, а посебно " објектима индивидуалног и колективног _ становања истакнуто је у новом извештају комисије сачињеном у априлу "2002. године, који ће бити прослеђен Дирекцији за обнову

цена реформи

стандарда

деценији

а О ју онај

незапосленост И ТРаНЗИЦИОНЕ продене У СРБИЈИ

Посматрајући промене може се сагледати да ће социјалних бити друштвеног производа и животног становништва, сиромаштва, нарочито у последњој последица политичке и економске кризе, изолације земље и агресије на исту.

недовољно _ ангажује на привлачењу донаторских пројеката, како би стекао утисак да страни донатори и нова републичка власт зобилазе ову општину због тога што је у њој левица победила на локалним изборима.

Странке ДОС из Осечине даље истичу да је општина затајила и око организовања грејања у шест пословно-стамбених зграда у Осечини, што се може сматрати тихом осветом коалиције СПС-ЈУЛ према бирачима из ове изборне јединице, у којој су на последњим изборима већину гласова однели кандидати и листе Демократске опозиције Србије.

Захтев за увођење привремених мера у општину допуњен је са петицијом за смену локалне власти, потписаном још прошле године од стране преко 1.000 пунолетних грађана.

Це

Панорама Осечине (Снимио: Фото Фића)

незапослених се нагло повећао тако да је Србија пала на треће место у Европи по незапослености одмах после Херцеговине и Македоније. Трагично је да велики број незапослених чине млади дозоО-тих година (44%) који треба да заснивају породице и да подмлађују нацију.

Приватни сектор још

транзиционе

и економских висока. Пад

раст

је опште

ги развој ради евентуалног „повећања средства за отклањање последица од земљотреса на овом подручју.

| По налазима ове Комисије од 971 прегледаног оштећеног · стамбеног, економског или " помоћног грађевинског објекта, · чак 171 спада у категорију "' неупотребљивих, односно, | применом прописаних крите| |

_ ријума, предвиђених за ру· шење.

де.

Расту сиромаштва изложена је

велика маса становништва, укључујући и некадашње средње слојеве друштва. Сеоска

домаћинства су производећи храну за своје потребе лакше преживљавали наведене периоде кризе, док се криза све више испољавала у градским срединама.

Број запослених у Србији у последњој деценији бележи нагли пад.У 1999. год. је било 2272208 запослених, док у 2001 год. према подацима републичког завода за тржиште рада запосленост смањена на 1874885. Исто тако број

недовољно развијен поготову у нашој општини, не може да компензира смањење радних места у друштвеним предузећима. Зато је

реформа постојећег модела економске сигурности, ефикасности и социјалне правде саставни део транзиционог процеса.

Промене у свери рада, радних односа и права по основу

запослености представљају основ социјалних реформи и тиме и треба да отклоне негативне појаве како би постигли запажене циљеве.

Б. ЈОВАНОВИЋ

сЛодгорац, 3

Влада Србије подстиче подизање нових засада шљива

НЕМА ДОВОЉНО САДНИЦА

Уредбом Владе Републике Србије земљорадницима који подижу нове засаде шљива сорте с пожегача, чачанска родна, чачанска рана, чачанска најбоља, чачанска лепотица и ваљевка понуђена је могућност коришћења подстицајних сре-

дстава. То право могу да искористе воћари који у 2002. години“ подижу засад на површини већој од пола хектара, са најмање 200 стабала.

Захтеви се подносе

Министарству пољопривреде Републике Србије до 30. јуна ове године, а уз њега потребно је приложити доказ О власништву обрадивог пољопривредног земљишта, затим доказ о набавци садног материјала од регистрованог произвођача, са рачуном, декларацијом и уверењем о здравственом стању, као и записник републичке пољопривредне инспекције и подручне пољопривредне службе да је воћњак подигнут на одговарајућем земљишту и да је примљено више од 90 одсто садница.

Земљорадник који остварује право на коришћење ових средстава закључује уговор са Министарством о обавези спровођења мера неге и одржавања до ступања воЋњака на род.

Упркос великом интересовању у Подгорини за подизање нових шљивика, само мали број земљорадника моћи

да рачуна на понуђене погодности. Наиме, садног материјала нема довољно

(само је 33 "Пецка“ обезбедила 5.000 садница са свим потребним папирима), али ни сви који су обезбедили седнице неће добити подстицајна средства уколико нису земљорадници и власници поседа на којима је шљива засађена.

На питање које се ових дана често поставља, да ли ће ова средства моћи да се користе и после 30. јуна, за сада нема одговора са надлежног места.

Љупко МИЛОВАНОВИЋ

Седнице Извршног одбора СО, од јесенас, од како је на чело

општинске владе дошао Живорад

Бојчић, одржавају се изван радног времена, обично у вечерњим сатима.

ДО.