Подгорац

ж Шести Годишњи концерт КУД-а Крушик-Пластике напунио салу % Гости аматери из

сТодеораи,

ПРЕПУНА САЛА ЗА АМАТЕРЕ

Била је то прилика и ако се саопшти јавности једина жења аметера - ако се

Ффразећашње т ср лтдират

Забрежја " Корми и весело

Да шести пут за редом Годишњи концерт КУД Крушик-Пластика одржан 30. сали Дома

марта године у препуној културе. Била је то

теШким _ материјалним

омладинаца наше средине.

Овога пута у госте су дошли и чланови КУД Драган Марковић из Забрежја код Обреновца који су својим играма учинили шаренило песме и игре и костима веома

занимњивим.

Позајмљено из 3 "НАПРЕДА"

прилика за подпуно представњање аматеризма који и у овим условима посустаје и дање окупња око 160 деце и

не

Прошлост и садашњост Осечине

Захваљујући, пре свега, неуморном трагачу по прошлости свога завичаја Живану Грујичићу, библиотекару и књижевнику осечинском, прошлост, али и садашњост овог краја не чами у забораву. Штавише, у четири до сад објављене публикације, не рачунајући Грујичићев књижевни рад, сазнајемо о овом лепом месту много тога: од културне прошлости до најновијих стремљења, до тога колико је насеља у општини Осечина, колико је становника у њима, каква је стопа наталитета, колики морталитет.

Дакле, после књига Историја осечинског краја; културно-уметнички аматеризам у Осечини; Монографије о хероју пилоту Миленку Павловићу, већ првихХ дана нове 2002. године 06јављена је књижица истраживања „Насеља општине Осечина“ опремљена картама, фотографијама, табелама, што све заједно пружа једно лепо истраживање у којем је учествовао Географски факултет Универзитета у Београду, Општинска организација истраживача Осечине и аутори др Драгољуб Стаменковић и Живан Грујичић. Спонзор публикације је Скупштина општине Осечина.

У овом раду обрађене су неке карактеристике постанка и досадашњег развоја насеља на територији општине Осечина, по много чему специфичне, научно интересантне и неоспорно изузетно значајне географске и административно-управне целине Западне Србије. У првом делу рада обрађене су неке важне тенденције развоја и размештаја насеља (опште одлике постанка, распоред становништва насеља по концентричним зонама, територијално груписање

НАСЕЉ; Летописа ОПШТИНЕ ОСЕЧИНА ном редоследу, а:

и разређивање, миграције, етничко и регионално порекло становништва), просторног и демографског карактера. Други део рада,

пеоссснвееновисснвннове

који је углавном написан на осно- :

ву кратког теренског рада, у Осечини и околним насељима, многобројних разговора са житељима осечинског краја, литературе различитих извора, представља енциклопедијску обраду насеља, с тим што је овом приликом додато и

много нових података (површина :

обрадивог земљишта, старачка домаћинства и др.), који сведоче о "о појединих осечинских насеља. Насеља су обрађена по азбуч-

свако од њих садржи идентич-

не _податке,

почев од име« на и броја становника 1991. годи56 не, доми-

налног обе; лежја са уделом пољопривред- ног становништва у укупној популацији, преко површинске насеобинске територи-

је, са релевантним подацима о структури коришћења земљишта, становништву до чињеница које указују на значај појединих насеља у функционалној организацији простора. Трећи део рада – географскостатистички преглед насеља, обухвата читав низ корисних, и широј јавности углавном недоступних чињеница које илуструју до-

садашњи развој и постојеће стање :

у мрежи насеља. Чињеница је да они могу послужити као вишеструко корисна научно-информативна основа за сагледавање перспективних токова развоја насеља на територији општине Осечина, као и њихове позиције у интерегионалним и интрарегионалним релацијама. Р.Ф.

| нантног: функцио- :

Јубилеј

160 Година Школе У ПЕЦКОЈ.

Јануара 2001. године навршило се 160 година од почетка рада прве школе у Царинској општини. Прва школа била је смештена у приватној кући одмах до општинског суднице, а налазила се тада у Пецкој, засеоку села Царине. У приватној кући школа је радила све до 1845. године, када се пресељава у зграду Примиритељског суда и ту остаје све до изградње нове школске 1882. године. И ако се дуго чекало на градњу нове школске зграде, она је саграђена по свим стандардима и прописима тог времена и била је најлепша школска зграда у Подринском округу. На истом месту после 92, тачније 1973. године саграђена је нова школска зграда, тј. школа у којој се ми данас нализимо.

Први учитељ Царинске школе био је Милисав Јеремић из Причевића, Округа ваљевског. Учитељ Милисав имао је завршену само нормалну школу.

Одувек је финансирање школа био велики проблем за државу, па је то био један од разлога због којих је школа у Пецкој 1843. године прекинула рад.

Не мирећи се са затварањем Школе, кмет царински Живан Радошевић написао је молбу у име целе општине и лично је однео у Београд у Попечитељство просвешћенија (министарство просвете) које је позитивно решило молбу ову сељана Царинске општине и Школа је поново почела са радом са радом 1845. године. Те школске године учутељ Милисав је учио 18 Ђака.

Деца из удаљених села била су смештена у "коначић" и само су суботом и недељом одлазили кући по храну. Деца су у коначићу спавала на креветима направљеним од дасака, до пола утврђеним у земљи. Собе су биле мрачне, тескобне и ниске, да се човек у њима није могао усправити, а прозори су били

1. мај 2002.

свим временима без колико била тешка мора сачувати

| | МјЕ

пл

обзира Б' |

народно благо и аматеризам као о

вид културе српског народа. Годишњи концерт ове године

2; помогли су поред СО Осечина и : приватне

организације појединци.

Будушност аметеризма у Осе-! · чини на жалост не зависи само од аматера већ и од подршке средине

у којој се аметеризам негује. Хоће ли наша средина смоћи

снаге и финансија да сачува ово“

благо остаје да се види.

Снежана РАНКОВИЋ:

певвепввпвванона вевавнвававевавовона ...

излепљени новинском хартијом. Добијањем _ нове

|

је

и :

школске

зграде и увођењем четвртог

разреда број

деце се нагло.

повећавао, тако де је 1884/85. '

школске похађало школу. С временом,

године 90 ученика.

у школи се.

гај

1 та

(оу ==

г

Ри и

побољшава и учитељски кадар. |

Први прави учитељ, са завршеном учитељском школом, долази у Пецку 1883. год. То је био

учитељ Милутин Филиповић. У | том периоду учитељ је за свој рад ·

добијају врло добре и одличне

оцене, а школа је оцењена као најуспешнија _у Подринском округу.

Кроз школу у Пецкој, од њеног оснивања до 1914. године прошло је, тј. у њој радило 52 учитеља.

У време окупационе власти 1916. године школа у Пецкој је радила као дворазредна. Већ 1919. године почиње са радом школа у Гуњацима, а 1923. године и школа у Драгодолу, које су данас са школом у Царини, четвороразредна комбинована подручна одељења у саставу школе у Пецкој.

Данас школа у Пецкој има пет одељења нижих и осам одељења виших разреда са 333 ученика, а са подручним одељењима има укуоно 399 ученика. У школи раде 22 наставна радника.

Школа ради у школској згради саграђеној 1973. године, али скромно опремљеној. И поред свих тешкоћа са којима се школа суочава, на резултатима које њени ученици постижу на школским такмичењима би им позавиделе и многе градске школе. Ту су похвале, признања и

дипломе од општинских до савезних такмичења из математике, историје, српског

језика, хемије, физике, техничког образовања, физичког васпитања итд.

В. ИЛИЋ

пне