Подгорац

16 СТодгорац,

Та проштловти

7. новембар 2002.

Завичајни споменар

9008 ЈУЈАВАМ 203) ЈЕ У ТУ

Један од утемељивача релизма у српској књижевности, наш земљак и познати књижевник Милован Ђ. Глишић, у својим делима велику пажњу посвећивао је раду и понашању власти, најчешће представљењој У ликовима среских капетана и чиновника. За разлику од већине других дела у комедији "Подвала" на хумористичан начин показује тежак проблем оног времена задуживање и пропадање сељака. Тиме је створио несумњиво један од најуспешнијих позоришних комада из народног живота. Успеи је да то учини јер је одлично познавао прилике у унутрашњости земље и менталитет нашег народа а имао је и врло изражену интуицију за позорницу, што је уосталом и доказао радећи неко време као преводилац и драматург Народног позоришта у Београду.

Читаоци и гледаоци здушно су прихватили ту његову комедију, јер су у њој препознали своју средину, људе и прилике. Главна личност комедије Вуле Пупавац временом је постао синоним зеленаштва, а његова изрека "Молим фино" брзо је сишла са позорнице на улицу и постала поспрдна поштапалица у нашем свакодневном жаргону. Чини нам се да није сувишно овом приликом подсетити да се ради о човеку - зеленашу који је на разне начине варао своје клијенте, у првом реду сељаке. Обично је то чинио приликом куповине на вересију дајући им новац на зајам уз велике камате.

Веома је распрострањено уверење да је Глишић мотиве за већину свијих дела тражио у свом родном крају - Ваљеву и околини. Отуда многи ликови из његових дела имају стварне узоре у свакодневном животу, па се често поставља питање - Ко су ти људи стварног Овог пута ми покушавамо да вас обавестимо ко је заиста био Вуле Пупавац, главни јунак већ помоњане комедије "Подвала".

Према нашим сазнањима узор

за обраду тог лика зеленаша и шпекуланта био му је Јаков Вукосав Ђорђевић, рођен око 1842. год у Туђину код Осечине, где вероватно и сада има сродника. Нисмо успели сазнати где се и како школовао, али знамо да је рано напустио родно место и да се почео бавити трговином. У време чувеног пописа становништва 1862. год. евидентиран је као трговачки калфа 6ез имовине у Ваљеву. Већ 29. јануара 1867. год. у Ваљеву склопио је брај са Круном, кћерком пок. Јефте Јеротића из Уба. Други брак зас-

новао је 28. фебруара 1877. год. у

Ваљеву са Маријом, кћерком Константина Јовановића, кувара из Београда.

Зна се да је за кратко време стекао велико богатство. Наводно томе је допринео и велики добитак на лутрији. О његовом богатству највише сведоче подаци да је имао више кућа са пространим плацевима у Ваљеву. Највећа је била она у Улици Поп Лукиној бр. 12 у којој је живео са другом супругом која је доживела дубоку старост и умтла током окупације Ваљева за време Другог светског рата. Поред тих непокретности имао је неколико продавница, а држао је познате ваљевске кафане "Суша" и "Грозд"

За његов живот и рад везиване су многе згоде и незгоде али мало

тога је записани и тако сачувано од заборава. После окончања Другог светског рата његови потомци су продали и већ помињану кућу у Ваљеву у Поп Лукиној улици бр. 12. Том приликом у њој је пронађена и велика дрвена каса, сва окована гвожђем и са бравама на којима су стајала два катанца. Без сумње она му је служила за чување новца којим је располагао а који је једним делом стекао и зеленаштвом.

Многи познати српски глумци (Илија Станојевић, Светислав Динуловић, Диметрије Гинић, Душан Кујунџић и други) радо су и успешно играли Вула Пупавца. Приликом једне од својих бројних посета Ваљеву Илија Станијевић упозна Вукосава и још једном простудира његов лик, верујући да му и то може бити од користи. Чим му се гост представио и објаснио разлог своје посете овај је дохватио дрвени метар, који му је служио при размеравању и продаји текстила и појурио за њим. Видевши са ким има посла, Илија Станојевић је одмах напустио ту радњу и дао се у панично бекство.

Јаков, односно Вукосав Ђорђевић умро је око1914. год. у Ваљеву. Остало је записано да је имао синове: Радомира Милорада, Душана и Марка, те кћери: Илинку, Живану и Полу. За Милоја, рођеног 1887. год. у Ваљеву, знамо да је био судски практикант и да је 25/12 новембра 1923. год у ваљеву склопио брак са Аницом Здравковић рођеном 8. јула 1894. у Београду, од оца Димитрија и мајке Катарине. Остало је и забележено да су његови потомци почетком шесте деценије 20. века живели у Београду, Новом Саду и Загребу. Вероватно није сувишно нагласити да су његови наследници врло брзо распродали сву његову имовину па као да су и они хтели рећи да је тачна она позната народна изрека "Како дошло, тако и отишло"

Милорад РАДОЈЧИЋ