Подгорац
~
11. новембар 2003.
Тога тла,
сЛодгораци, 17
Народно стваралаштво:Владимир Прокић-Прока, кројач народног одела из Осечине
Ретко где и ретко ко да се бави абаџијеким занатом. Изумиру вашари, весели момци и девојке који за час поведу коло обучени у народно одело са шајкачом на глави, везеним јелеком окићеним светлим гајтаном. Сада у време компјутера, дрога, алкохола и још којекаквих порока младих у моди владају престижне "маркиране" модне куће.
На све ово са сетом гледа Владимир Прокић - Прока, из своје радње у центру Осечине. Овај, скоро осамдесетогодишњак, бави се израдом народног одела још од давне 1952. године.
"Почео сам се бавити овим занатом 1939. године као шегрт код мајстор Леке Станојевића. У то време у Осечини је било 12 абаџијских радњи. Сада сам само остао ја, и то радим више себи за душу и из навике., А и нема где да се нађе материјал за право српско сељачко одело. Гуњеви су парави они од сукна, опшивени и украшени свиленим гајтаном. Сада гајтана има само
|
у Ђаковици, али се тешко долази до њега. За један гуњ, потребно је око 15 дана рада (кошта 5.000 динара). Ретко се ко од младих интересује, осим оних што играју у
РЕН ~ + ||
ПОСЛЕДЊИ АБАЏИЈА Владимир Прокић - Прока
фолклору. А стара ношња је лепа, вели чика Прока и присећа се када је недавно дошао инспектор да га казни што ради. А он му рече:"Платићу ја казну, него, паметније је реци ти властима да је боље да нађу неког момка, да га подучим занату да се не угаси и не изумре."
Гледамо по радњи, урађене шајкаче, панталоне, гуњеви... Заиста то нема ни "Николас", а ни "Версаћи", то што има у чика Прокиној радњи. И они би се збунили, изненадили и честитали мајстору који је каже кројење коже учио од чувеног Антона Грчића из Загреба.
Неке слике са радовима Владе Прокића налазе се у Музеју занатске радиности у Београду. А како нам на крају рече све ове изузетне моделе српске народне ношње по својој прилици заинтересовани неће имати ни где ни од кога купити, само ће их с времена на време моћи видети у музејима. ј | | 5
С. АНДРИЋ
Несвакидашњи догађају Сирдији код Осечине
АВИОН У КУКУРУЗУ
Мали једномоторни авион за чијим командним пултом је седео Миливоје Петровић из Диваца код Ваљева, принудно се спустио у село Сирдија код Осечине, у њиву под кукурузом власника Привислава Петровића. Пилот, који је био сам у кабини летелице са два седишта, није повређен.Нема велике штете ни у кукурузишту, док је ваздухоплов прилично хаварисан.
Догађај, који је изазвао доста узбуђења у овом мирном крају збио се почетком јесени. Необичан звук са неба на тренутак је привукао пажњу мештана који су приводили крају своје уобичајене послове за тај дан. Онда се на видику појавила летелица, која је нагло губила висину, али се прилично лагано спустила на њиву са необраним, готово дозрелим кукурузом.
Неколико сељана је похитало на лице места, да виде шта се догодило, да
- Срећом, никаква помоћ није била потребна - прича Дијана, супруга Миломира Пантелића, чија је кућа близу места удеса. -Пилот није повређен, јавио је телефоном пријатељима да је мотор отказао и да је морао да слети у њиву. После сат-два стигао је ауто и одвезао га кући.
Сутрадан ујутро, крај оштећеног авиона, упркос правој јесењој киши, која је ромињала, било је као на вашару. Сјатило се цело село и неколико суседних, "пола" Осечине, на челу са општинским челницима, председником СО др Душаном Миловановићем И председником општинске владе Живорадом Бојчићем, као и бројне новинарске екипе, које су дошле са свих страна да пером и камером овековече овај, без сумње, несвакидашњи догађај за житеље овог подручја, који је окончан хепиендом, ако се не рачуна штета на авиону.
помогну ако буде требало... Д. САВИЋ Вести из ЛУ "Миленко Павловић - Пилот" | реј ти | 6 | ; у ШТЕТА МАЊА ОД "НАВОДНЕ •За чланове ЛУ обезбеђено је и унето у – привредницима штету. “ ловиште 1300 одраслих фазана. - Штете је наравно било, али су при-
Инвестиција је 400.000 динара што практично значи три фазана по ловцу. Ово говори да је први ловни дан био успешан.
• Ловиште "Подгорина" је власништво ЛУ. У њему су заступљене дивљачи почев од срна, дивље свиње, зец, фазан, јаребица.
- Срндаћ се лови по календару ЛСС уз уредно издате дозволе. Због натписа у неким дневним листовима са непровереним подацима, за истину вашим читаоцима, лов на срндаћа и свињу кошта 200 динара, а остало такође по ценовнику и Плану каже председник ЛУ Драган Миловановић.
•Сваке године, а нарочито ове која је била сушна и проблематична за исхрану, интересовало нас је које су штете дивљач (дивље свиње и срне) направиле пољо-
јављиване и оне "наводно" начињене од дивљачи, каже Миловановић. - Штета се мора утврдити на лицу места од стране стручних лица. Ловци ће тим поводом на својим органима разматрати све пријаве које су стигле. С обзиром да се Удружење финасира искључиво од чланарине, биће тешко надокнадити сву штету ако је права и настала заиста од стране дивљачи. Законска обавеза нас на то обавезује. •Иду зимским дани па се припрема храна за дивљач. Очекује се тежак, али и занимљив ловачки живот са доста шале, улова а понегде укусног паприкаша и
осталих ловачких ђаконија. СА.
са ОД ПЕЧУРКИ - ПУНА КУЋА
У шумовитим брдско-планинским пределима општине Осечина тек ових дана, после дугог, сушног лета, печурака има у изобиљу. У потрагу за овим даром
природе, задовољни ценом коју нуде откупљивачи (300 динара за килограм "вргања"), кренули су и стари и млади, у жељи да поправе стање у својим кућним буџетима.
Међу њима је свакодневно и Љубинка Ненадовић (73), вредна домаћица из Коњица код Пецке, која већ преко 30 година сакупља и продаје печурке и добро познаје места на којима оне ничу. Ова крепка старица, која живи у домаћинсрву са сином, снахом и унуком, у минулих неколико сезона од новца зарађенох од печурки купила је у кућу све што је било потребно - од кухињских уређаја до намештаја за спаваћу собу.
Неуморна Љубинка, која ради све пољске пољопривредне радове и редовно чува овце, каже да ће печурке сакупљати све док буде могла "да иде на ногама".
Д. САВИЋ