Подгорац
6 СПодгорац,
Знаменити хајдуци и устаници Осечине и Пецке
У СТРОЈУ ОД
Глигорије Недић - хајдук из Осечине, славно погинуо на Чокешини, 16. априла 1804. год. , на Лазареву суботу уочи Цвети. Рођен је као најстарије мушко дете од оца Недељка Новаковића и мајке Неде(дев. Пауновић), по којој је добио презиме . Имао је четворицу млађе браће Димитрија, Мијаила, Јанка и Јована , и две сестре Ковиљку и .... (не зна се име). Био је познати трговац стоком и ракијом, у лошим односима са Турцима. После убиства једног Турчина одбегао је у хајдуке, потом пришао кнезу Стојану у Мали Бошњак код Коцељеве, водећи са собом браћу. Учесник је свих бојева од избијања Првог српског устанка на дахије. Истакао се у боју на Гомилици у посавотамнавском Јаловику. Био је у пријатељским и пословним односима са Јаковом Ненадовићем из Бранковине.
Димитрије Недић - хајдук из Осечине, погинуо у боју на: Чокешини. У родослову породице Недића из села Осечине, који је сачинио један од њихових потомака , Радоје Недић, не помиње се Димитрије, већ се наводи да је са старијим братом Глигоријем погинуо његов брат Јанко на Чокешини, најмлађи од петорице синова Недељка и Неде Новаковића . Љубомир Павловић у својој књизи "Колубара и По-дгори- : на" пише да су Недићи из братства Куча у Горњој Гори, "храбри витезови и јунаци браћа од стричева, Димитрије и Глигорије , изгинули 16. априла на српским термопилима у Чокешини", како је Чокешину после боја назвао руски изасланик Родофинкин с пуним правом.
Мијаило Недић - хајдук из Осечине, трећи славни брат хајдучке породице Недића. Пред избијање Првог српског устанка убио је двојицу локалних Турака из Осечине, Ризу и Даута, који се хтеше самовољно прогласити агама осечинским, због чега му Турци запале кућу и он одбегне са браћом у хајдуке. Учесник је бојева од избијања Првог српског устанка; тешко је рањен с почетка 1804. год. у боју на Свилеуви на брду Гомилици, због чега није учествовао у боју на Чокешини непосредно потом. У једном боју око Шапца заробио је с почетка 1807. год. Али-бега и за његово ослобађање извојевао да се ослобљди много српско робље из села
Сре лов
Ситарица. Борио се јуначки око палисада у боју на Братачићу 1806.год. и по налогу проте Матије Ненадовића са својих двеста коњаника запалио турско село Петрц на Соколским планинама, при чему је помогао поп цркве скадарске Мића Поповић, Ђурица Солдат и Митар Мањевица. У свим бојевима носио је бојни барјак своје покојне браће, Глигорија и Димитрија, који се данас чува у поставци Милошевог конака у Београду. Умро је после Првог српског устанка од последица тешких рана код своје куће у Бодушима код села Осечине. Сахрањен је на Јелином гробљу , недалеко од пута. Као Карађорђев присталица и после Карађорђевог убиства остао је доследан своме вожду, због чега је до смрти [0] је. (0) гањан и анатемисан од присталица кнеза Милоша Обреновића. Постхумно је после педесет година одликован орденом Таковског крста од стране Кнеза Михаила Обреновића. Ђорђе Стевановић - из села Остружња, код Осечине, био је фрајкор у аустријској војсци цара Леополда, потом хајдук. Погинуо је са браћом
Застава браће Недић
Недићима на Чокешини.
Ђурица Солдат - родом из села Бастава код Осечине, био је фрајкор у аустријској војсци, потом хајдук и учесник свих бојева од избијања Првог српског устанка. Као бивши фрајкор носио је надимак Солдат (војник), по коме се његови синовци у Баставу узеше презивати Солдатовићи. Преселио се у суседно село Братачић и засновао породицу која се данданас презива , по имену претече Ђурице Ђуричићи. Ђурица је одиграо веома значајну улогу у боју на Братачићу, а касније у ликвидацији турских ухода и доушника.Ддушом је мрзео турске окупаторе и убијао њихове војнике кад је год био у прилици.После Првог српског устанка и смрти насилничке и мученичке вожда Георгија, књаз Милош је једВаљеву напао Ђурицу
породица Живко
8. март 2004.
ПРВОГ БОЈА
Солдата, претећи му да ће га обесити ако чује да је убио још једног Турчина. Ђурица му је мирно рекао да неће то урадити до прве прилике. По повратку из Ваљева сусрео је двојицу Турака у Каменици и убио их из кубуре. Тешко је рањен у боју на Дубљу 1813. год. , а нешто касније је умро од последица рана у селу Миличиници код јатака. Један Ђуричин синовац био је Теодор Тешман Солдатовић, капетан и начелник среза рађевског , познат трговац и близак сарадник књаза Милоша Обреновића, чији је конак данас сачуван у Баставу као културно-историјско наслеђе.
Гаврило Гача Ђермановић - из села Царине код Пецке, био је хајдучки харамбаша и устаник. Пред Први српски устанак предводио је јаку хајдучку чету између Медведника и Соколских планина, препадајући и харајући турске одреде и караване на путу ка Соколу и Зворнику. Истакао се у више бојева Првог устанка, посебно на турском Петрцу у обрачуну са остацима турске војске Османа Џоре, која је одступила послер страховитог пораза на Чучугама од стране устаничке војске 1805. године. Погинуо је јуначки на шанцу код Делиграда 1813. год.
Гаврило Гаја Зељић - рођен 1795. год. у Осечини. После 1827. настанио се у Голој Глави код Ваљева. Био је учесник Другог ерпског устанка и касније одликован Таковским крстом:
Грујица Груја Јевремовић - не зна се одакле је родом. Био је послужитељ код хајдучке куће Недића у Бодушима и учесник боја на Чокешини. Један је од само тројице преживелих у чокешинском боју.
Милован Јовановић Шарга - рођен у Бодушима код Осечине. Учесник је боја на Свилеуви, а уочи боја на Чокешини отишао је кући по налогу Глигорија Недића да понесе преобуку браћи Недићима. Када се вратио сутрадан увече , затекао је опустело бојиште на брду Врањевцу , повише манастира Чокешине. Међу гомилама мртвих хајдука и Турака нашао је трупла Глигорија и Димитрија Недића, затрпао их шеварјем, а затим пронашао њихове коње, оружје и бојну заставу , и све вратио њиховој мајци Недић у Бодуше села Осечине.
Никола Матић - из села Драгодола код Пецке, био је кнез у Соколској нахији и један од организатора Првог српског устанка у Азбуковици. _Блиско је сарађивао са свештеником _ скадарске цркве Мићом Поповићем, са харамбашом Гаврилом Ђермановићем, Мијаилом Недићем и Ђурицом Солдатом, на припремама војевања на Турке. Турци су га заскочили на превару и погубили код изворца Петрова вода, на брду Карановцу подно Рожња 1813. године.
Новак Ђуричић - родом из села Гуњака, учесник Првог српског устанка, погинуо заједно са посавотамнавским кнезом Пејом Јанковићем у боју на Братачићу 1806. године.
Јован Белов Томић - рођен у Црниљеву, у Горњој Тамнави. Истакао се у више бојева Првог српског устанка, а посебно на Мишару. Погинуо је на шанцу на Голом брегу, више вароши Лешнице. У миру није прихватао ничију власт, мада је у устанку важио за изузетно храброг и способног команданта.
Спасоје Мојић - свештеник цркве у Осечини, не зна: се одакле је родом. Био је пријатељ браће Недића и с њима је водио главну реч У боју на на Чокешини.
Драгић Панић - из Сирдије, погинуо у боју на Засавици 1804. године. Постхумно је одликован
Таковским крстом. Живан Ј. ГРУЈИЧИЋ