Подунавка Београд

Г. ЕммауилЂ Фотгнди, родомЂ изЂ Сереза у Мацедонш, у едноп, нђпмђ 1830. године изданоп подЂ именомЂ „% оусс (510 у 2 у $ ј ]ггјаид" кншги ! ") наводи сл^дутоћш догађап : Месеца Ма^а 1830. годнне нађе се случаино не тако далеко одђ Монастмра СветогЋ 1ована Предтече, кодђ Сереза, едно дивлћ дћте одђ 1.0-11 година голо наго, раанеће се само травомг. и воћемљ. Случаи оваи одђ уста до уста разнешенЂ, причини обше удивлен1е и побуди Физ1ческо лгобопштство жителн вароши Сереза, да су млоги у предреченши монастБ1рљ одлазили, само да виде ово чудно дћте, и да се своимћ очима увУ.ре о ономе, о чему су млоге казивагоће слушали. И кадљ су се ови мало далЈј у испштиванк) о истомћ дћтету упустили, изнађу, да е оно родомљ изђ едногЂ СлавенскогЂ села Никопола (Неврокопа) у Мацедонш, и да е у седмои години возраста свогђ , безЂ отца и матере останувше, подђ надзирашемЂ стар1егЂ му брата бмло. Оваи, не знамЂ изђ когђ узрока, бацм га безчовечно у рћку НћстЂ, кон га е за едну милго носила, и потомђ живо и невредимо предЂ поднонае горе Пигмеа избацмла. Но одђ тадЂ ужасна иден, кого е оно одђ случаа овогђ у себе противу лгоди улило, свагда га е одђ овм удаллвала; и тако готово 3. године дана живило е у гори , дружећи се сђ дивлђимђ звћровима и ранећи се, у есенЂ травомЂ и воћемЂ, а зими землвомЂ по примћру медведа, сђ коима се е нонаивише и дружило. Између овогђ времена млоги су чобани речено дћте виђали, и хотћли су га ухватити, но

*) И стбш Господин-в нзчисллвагоћи у реченои кнбиги славне Повте разнм народа, вели: „Кодт. Славено - Ср'ба пакЋ краинми Филеллинт. и обожавателћ богодухновеногт. Омира, прјнтелћ мои, Сима Милутнновићт,; когт. проиицателностк н ненадметно остроу ;ше у херонческомт. стихотворен1го, по правомт. слову, дав му првенство нзмеђу другн' совршен [љ1 в-кговБ! еднородника Кбета, а притомт. и достоинство то: да се сматра као отацв и началникт. Сербске повз1е. Ш јговн има више сочинен ^а но досто" словнђише в Серб!аика , у коши оит. описуе достол&пно бћ1тке и хероическа д1;ла подвига' вднородннка нкговм за слободу свои), протнву Агарана указннв!

никако ни су могли, будући е оно. видћвши ш !ошт' издалека, одђ ш.и бћгало; и колико гу га годђ пута горили, свагда су имђ труди суетни бмвали, з 6 огђ нев Кроатне брзоће ногу нћговм. бдва по времену еданв чобанинЂ нађе га спавагоћа, и ухвативши га веже, и доведе на зорЂ (будући се е отимало и тому прогивило) у село, и преда га нћговомЂ роду, кои га сирћчв родЂ одма обуче, и даде му леба и ДРугогЂ зготовлћногЂ ела ести, но оно ни едно одђ овб! гпе никако хотћло з'зети. Толико му е оваи начинЂ живота тежакЂ чишо се, да е опетЂ, кадЂ е видило, да су сродницм нћгови вниман1е нб 10 во сђ н1.га уклонили, побћгло у пустишо, да по нћговомЂ донде обћ !чаго живи; и друпи путЂ ухвати га другји чобанинЂ и доведе га, а оно опетЂ утече, као и пре; и тако е више пута бћгало и опетЂ довођено. Но ово вишекратно довађанћ учини га мало питомшмђ . и потомђ почело е већЂ само безЂ икаковогЂ нагона долазити, сђ лгодима се друашти, и, кадЂ е хотћло, опетЂ одлазити. Блудећи тако по шуми там' овамо, дође у околипу реченогЂ монастмра, и ту га калуђери ухвате и ограниче тако. да већЂ нје могло бКгати; и одћнувши, раанили су га питомомђ рааномЂ. Необмчно ово ограниченћ и промћна Д1ете бацм га у велику бо лестг., но оздравило е и живи сђ калуђерима и дан-ћ данасЂ. Примћћено е кодђ н1.га и слћдугоће: 1. С ђ почетка кздђ е нађено, да е сачувало само н1.ке мрачне сћнке отчиногђ езмка, Н16 могло изговорити ни еданЂ очленћнми гласЂ. Може бмти многогодишн 1. ћутанћ и дивлн раана, кого е оно као скотђ пасао, да су му одеблале езмкЂ и учиниле га неспособнммв у движешго очленћнопЈ изговора; ербо, као што самљ се мого извћстити, кадЂ му е пГ.кш хирургЂ исподђ еЗБ1ка вћшто кончићљ пресеко, да е почело изговарати нћке рћчи сасвимЂ ружно а полагано. 2. Ше се опоминило средства, како се е изђ рћке избавило, нити пакЂ штогодђ одђ приклго-